Трагови – На данашњи дан: Ноћ када је пала Словенија

Прошло је тачно седам година од премијерне победе изабраника селектора Аце Ковачевића на Европском првенству у Мађарској. У првим  „Траговима“ се подсећамо те, по српски футсал, значајне ноћи у Будимпешти, која је, испоставило се касније, била увертира још већег тријумфа – над Русијом, све у оквиру Групе Ц, а пре пораза у четвртфиналу од Португала.

Ноћ када је Владимир Ранисављевић зачарао мрежу, Милан Ракић мајсторским потезима дизао публику на ноге, Слободан Јањић патентирао нов начин радовања запливавши по паркету: НОЋ КАДА ЈЕ ПАЛА СЛОВЕНИЈА!

У историји српског футсала остаће златним словима записан датум: 22. јануар 2010. Епицентар дешавања: дворана „Ласло Пап“ у Будимпешти; догађај с вулканском привлачношћу за љубитеље магичне игре на петопарцу: Европско првенство у Мађарској; лава најфинијих емоција лансираних у матицу: у режији изабраника Аце Ковачевића.

Репрезентација Србије је победом против Словеније (2:0) испунила циљ зацртан уочи одласка на континенталну смотру и, иако јој је остала и утакмица са Русијом, изборила пласман у четвртфинале. Капитен Бојан Павићевић и другови су демонстрирали ситан вез, украшен традиционалном луцидношћу, гарниран делима за аплаузе раздрагане мађарске публике. Чета Андреја Добовичника није имала шта да тражи.

ЕУФОРИЈА: На почетку наставка меча, у 41. секунди, зелено-белима коначно није било спаса. Акција увежбавана на тренинзима уродила је плодом: после кратке комбинације с Коцићем, Перић је феноменално поред леве стативе упослио Ракића, виртуоз је донео Србима прву радост на првенству – 1:0.

ДЕЛИРИЈУМ: Павићевић је повукао контру и пронашао у средини Лазића, није захватио лопту како је желео, на срећу, одскакутала је до Јањића – 2:0, за пуно срце свих којима је на уснама химна „Боже правде“.

Е, тако се калио пласман међу осам најбољих на Старом континенту…

Тог 21. јануара 2010. у Будимпешти „орлове“ су све време песмом бодрили ученици Основне школе и гимназије „Никола Тесла“, предвођени професором Властимиром Вујићем, који је неуморно вијорио црвено-плаво-белом тробојком. Репрезентативце је, дан касније, чоколадном тортом частио Верољуб Дугалић, први човек крагујевачког Економца.

А можда свега тога не би било да Србија није имала хоботницу између статива, момка кадрог да „спусти ролетну“. Владимир Ранисављевић, на првенству у пару са Иваном Стојановићем, дотле, укључујући и претходни турнир у Белгији и мечеве са селекцијом домаћина и Белорусијом, такође учесницима ЕП, 137 минута нису знали да приме гол. За велики фудбал ни вредно помена, рекло би се – боза, за футсал реткост, да се наздрави са нечим жешћим од лимунаде.

– Било је и мало среће – скромно је коментарисао велелепне параде и сигурна боксовања пословично мирни Ранисављевић дан касније, славодобитно шетајући завејаним Маргит Сигетом, на којем се налазио и хотел са свим учесницима ЕП. – Очигледно да ми пријају велике утакмице, тако је било и у Португалу 2007. против Шпаније и Украјине. Концентрација ми је на високом нивоу. Задовољан сам, мада сматрам да то није све од нас на овом првенству. Још раније сам рекао – ако победимо Словенце, играћемо још боље против Руса. Нема више притиска!

Случајност или не: најзапаженији актери на паркету били су – Новосађани. Уз феноменалног Ранисављевића, бриљирао је и Милан Ракић, стрелац уводног поготка.

– Судије су свирале слободан ударац, у тренутку смо се договорили за уиграну комбинацију. Перић је кратко одиграо дупли пас са Коцићем, ја сам се само нашао на правом месту – подвукао је Милан Ракић.

Виртуоз са Дунава је био и потписник најлепшег детаља на мечу 2,8 секунде пре одласка на одмор. Са своје половине терена је покушао да лобује Пертовта, испречила се пречка.

– Видео сам да је голман изашао далеко, па ми је преостало само да покушам лоб ударцем. Нисам, на жалост, успео, али не мари, можда ми на следећем сусрету успеју маказице преко главе – нашалио се Ракић.

Владимир Милосавац, уз ровитог Милана Богдановића, није се нашао у протоколу за меч са Словенијом, али је био одличан прогнозер. Остало је забележено: популарни Боске је у најави сусрета за Журнал погодио коначан исход премијерног дуела Орлова на ЕП.

Епитет хероја заслужио је и тада 22-годишњи Слободан Јањић, само годину и по пошто је професионално почео да игра мали фудбал. Дотакао је звезде, посрећио му се деби у репрезентацији и на великом такмичењу, постигао је гол против Словеније и трасирао пут „орловима“ до победе. Боље није могло.

А пливање по паркету, такозвани рибац, ушло је у антологију…

– Често на тај начин прослављам голове. Био је то деби из снова и драго ми је што је мој погодак одлучио победника. Гол поклањам свим рођацима и пријатељима из Јаше Томића и Зрењанина. Телефон ми се усијао, примио сам и „милион“ порука на Фејсбуку. Другови су ми пренели дешавања из родног места: у локалној кафани више од 50 људи је посматрало меч на плазма телевизору, после моје егзекуције и победе Србије уследило је велико славље, уз музику и шампањац – причао је тада Јањић.


СЛОВЕНИЈА – СРБИЈА 0:2 (0:0)

Будимпешта – Дворана: „Ласло Пап“. Гледалаца: 2.236. Судије: Петрос Панајидес (Кипар) и Олег Иванов (Украјина). Стрелци: 0:1 Ракић у 21, 0:2 Јањић у 29. минуту. Жути картон: Лазић (Србија). Нагомилавање прекршаја: Словенија 6 (2+4), Србија 5 (2+3).

СЛОВЕНИЈА: ПЕРТОВТ, ОСОЈНИК, ДРОБНИЧ, ГОРАНОВИЧ, МЕЛИНК, Крагељ, Чујец, Уршич, Совдат, Пертич. Нису играли: Бркић и Мохорич.

СРБИЈА: РАНИСАВЉЕВИЋ, ПЕРИЋ, ПАВИЋЕВИЋ, РАКИЋ, БОРОЈЕВИЋ, Коцић, Јањић, Лазић, Бојовић, Рајчевић. Нису играли: Томин и Стојановић.