Tragovi – Na današnji dan: Noć kada je pala Slovenija

Prošlo je tačno sedam godina od premijerne pobede izabranika selektora Ace Kovačevića na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj. U prvim  „Tragovima“ se podsećamo te, po srpski futsal, značajne noći u Budimpešti, koja je, ispostavilo se kasnije, bila uvertira još većeg trijumfa – nad Rusijom, sve u okviru Grupe C, a pre poraza u četvrtfinalu od Portugala.

Noć kada je Vladimir Ranisavljević začarao mrežu, Milan Rakić majstorskim potezima dizao publiku na noge, Slobodan Janjić patentirao nov način radovanja zaplivavši po parketu: NOĆ KADA JE PALA SLOVENIJA!

U istoriji srpskog futsala ostaće zlatnim slovima zapisan datum: 22. januar 2010. Epicentar dešavanja: dvorana „Laslo Pap“ u Budimpešti; događaj s vulkanskom privlačnošću za ljubitelje magične igre na petoparcu: Evropsko prvenstvo u Mađarskoj; lava najfinijih emocija lansiranih u maticu: u režiji izabranika Ace Kovačevića.

Reprezentacija Srbije je pobedom protiv Slovenije (2:0) ispunila cilj zacrtan uoči odlaska na kontinentalnu smotru i, iako joj je ostala i utakmica sa Rusijom, izborila plasman u četvrtfinale. Kapiten Bojan Pavićević i drugovi su demonstrirali sitan vez, ukrašen tradicionalnom lucidnošću, garniran delima za aplauze razdragane mađarske publike. Četa Andreja Dobovičnika nije imala šta da traži.

EUFORIJA: Na početku nastavka meča, u 41. sekundi, zeleno-belima konačno nije bilo spasa. Akcija uvežbavana na treninzima urodila je plodom: posle kratke kombinacije s Kocićem, Perić je fenomenalno pored leve stative uposlio Rakića, virtuoz je doneo Srbima prvu radost na prvenstvu – 1:0.

DELIRIJUM: Pavićević je povukao kontru i pronašao u sredini Lazića, nije zahvatio loptu kako je želeo, na sreću, odskakutala je do Janjića – 2:0, za puno srce svih kojima je na usnama himna „Bože pravde“.

E, tako se kalio plasman među osam najboljih na Starom kontinentu…

Tog 21. januara 2010. u Budimpešti „orlove“ su sve vreme pesmom bodrili učenici Osnovne škole i gimnazije „Nikola Tesla“, predvođeni profesorom Vlastimirom Vujićem, koji je neumorno vijorio crveno-plavo-belom trobojkom. Reprezentativce je, dan kasnije, čokoladnom tortom častio Veroljub Dugalić, prvi čovek kragujevačkog Ekonomca.

A možda svega toga ne bi bilo da Srbija nije imala hobotnicu između stativa, momka kadrog da „spusti roletnu“. Vladimir Ranisavljević, na prvenstvu u paru sa Ivanom Stojanovićem, dotle, uključujući i prethodni turnir u Belgiji i mečeve sa selekcijom domaćina i Belorusijom, takođe učesnicima EP, 137 minuta nisu znali da prime gol. Za veliki fudbal ni vredno pomena, reklo bi se – boza, za futsal retkost, da se nazdravi sa nečim žešćim od limunade.

– Bilo je i malo sreće – skromno je komentarisao velelepne parade i sigurna boksovanja poslovično mirni Ranisavljević dan kasnije, slavodobitno šetajući zavejanim Margit Sigetom, na kojem se nalazio i hotel sa svim učesnicima EP. – Očigledno da mi prijaju velike utakmice, tako je bilo i u Portugalu 2007. protiv Španije i Ukrajine. Koncentracija mi je na visokom nivou. Zadovoljan sam, mada smatram da to nije sve od nas na ovom prvenstvu. Još ranije sam rekao – ako pobedimo Slovence, igraćemo još bolje protiv Rusa. Nema više pritiska!

Slučajnost ili ne: najzapaženiji akteri na parketu bili su – Novosađani. Uz fenomenalnog Ranisavljevića, briljirao je i Milan Rakić, strelac uvodnog pogotka.

– Sudije su svirale slobodan udarac, u trenutku smo se dogovorili za uigranu kombinaciju. Perić je kratko odigrao dupli pas sa Kocićem, ja sam se samo našao na pravom mestu – podvukao je Milan Rakić.

Virtuoz sa Dunava je bio i potpisnik najlepšeg detalja na meču 2,8 sekunde pre odlaska na odmor. Sa svoje polovine terena je pokušao da lobuje Pertovta, isprečila se prečka.

– Video sam da je golman izašao daleko, pa mi je preostalo samo da pokušam lob udarcem. Nisam, na žalost, uspeo, ali ne mari, možda mi na sledećem susretu uspeju makazice preko glave – našalio se Rakić.

Vladimir Milosavac, uz rovitog Milana Bogdanovića, nije se našao u protokolu za meč sa Slovenijom, ali je bio odličan prognozer. Ostalo je zabeleženo: popularni Boske je u najavi susreta za Žurnal pogodio konačan ishod premijernog duela Orlova na EP.

Epitet heroja zaslužio je i tada 22-godišnji Slobodan Janjić, samo godinu i po pošto je profesionalno počeo da igra mali fudbal. Dotakao je zvezde, posrećio mu se debi u reprezentaciji i na velikom takmičenju, postigao je gol protiv Slovenije i trasirao put „orlovima“ do pobede. Bolje nije moglo.

A plivanje po parketu, takozvani ribac, ušlo je u antologiju…

– Često na taj način proslavljam golove. Bio je to debi iz snova i drago mi je što je moj pogodak odlučio pobednika. Gol poklanjam svim rođacima i prijateljima iz Jaše Tomića i Zrenjanina. Telefon mi se usijao, primio sam i „milion“ poruka na Fejsbuku. Drugovi su mi preneli dešavanja iz rodnog mesta: u lokalnoj kafani više od 50 ljudi je posmatralo meč na plazma televizoru, posle moje egzekucije i pobede Srbije usledilo je veliko slavlje, uz muziku i šampanjac – pričao je tada Janjić.


SLOVENIJA – SRBIJA 0:2 (0:0)

Budimpešta – Dvorana: „Laslo Pap“. Gledalaca: 2.236. Sudije: Petros Panajides (Kipar) i Oleg Ivanov (Ukrajina). Strelci: 0:1 Rakić u 21, 0:2 Janjić u 29. minutu. Žuti karton: Lazić (Srbija). Nagomilavanje prekršaja: Slovenija 6 (2+4), Srbija 5 (2+3).

SLOVENIJA: PERTOVT, OSOJNIK, DROBNIČ, GORANOVIČ, MELINK, Kragelj, Čujec, Uršič, Sovdat, Pertič. Nisu igrali: Brkić i Mohorič.

SRBIJA: RANISAVLJEVIĆ, PERIĆ, PAVIĆEVIĆ, RAKIĆ, BOROJEVIĆ, Kocić, Janjić, Lazić, Bojović, Rajčević. Nisu igrali: Tomin i Stojanović.