Трагови – На данашњи дан: Српско чудо у Будимпешти за 109 секунди

Пре седам година, два дана после премијерне победе репрезентације Србије на Европском првенству у Мађарској против Словеније, уследио је подвиг против Русије. Национални тим који је имао највише амбиције послат је у Дебрецин, на мегдан са неприкосновеном Шпанијом, која се провукла кроз драматичну пенал-серију у полуфинале и потом одбранила титулу првака Европе. Са друге стране, наша репрезентација, вољом немилосрдног жреба за овај турнир, није много профитирала од прве позиције у Групи Ц, пошто је у Будимпешти сачекала Португал и завршила такмичење у четвртфиналу. Ипак, о томе неком другом приликом, а овај дан и друго издање „Трагова“ посвећено је историјском тријумфу против „баћушки“.

Навијачи Србије на Европском првенству у Будимпешти 2010. године (фотографије: П. Бајић)

Бој не бије светло оружје, већ бој бије срце у јунака. Уместо казачока и „Каћуше“ у дворани „Ласло Пап“ у Будимпешти, пре тачно седам година, орио се „Марш на Дрину“. У најзанимљивијем и најквалитетнијем мечу дотадашњег тока Европског првенства, Србија је демолирала фаворизовану Русију и са првог места у Групи Ц, испред „баћушки“ и претходно савладане Словеније (2:0), изборила пласман у четвртфинале континенталне смотре у Мађарској: на жалост – и мегдан са Португалом (о томе неки други пут… или можда не…).

Спектакуларан преокрет против Скоровичеве ескадриле (руско-бразилског коктела), од 0:2 до 3:2, међу љубитељима малог фудбала је познат и као „српски блицкриг“, односно – нокаут за 109 секунди. Навијачи „орлова“ ишли су из екстазе у екстазу, до коначног оргазма…

1:2 – Корнер са леве стране извео је Перић, ветеран Боројевић мајсторски, петом, послужио Павићевића, а вођа топовским ђулетом начео мрежу ривала.

МАРКО ПЕРИЋ: На идентичан начин преварили смо и Шпанце на ЕП у Португалу 2007. Та фора, такозвана „Белгија“, може да се „прода“ у Пироту, али изгледа да пролази и код великана. Све је могуће кад сценарио изводе мајстори!

2:2 – Није се дуго чекало на поравнање: Перић је украо лопту на својој половини, стуштио се ка голу и рутински погодио циљ.

3:2 – Врхунац, мат из три потеза: голман Ранисављевић је руком пронашао Коцића, уследила је феноменална асистенција ка Лазићу и погодак дебитанта на великом такмичењу.

4:2 – Све је у севдах бацио Коцић. Одузео је лопту препотентном Маевском, издржао пратиоца на леђима и из другог покушаја погодио мету. Славље је могло да почне!


СРБИЈА – РУСИЈА 4:3 (0:1)

БудимпештаДворана: „Пап Ласло“. Гледалаца: 1.977. Судије: Паскал Лемал (Белгија) и Масимо Кумбо (Италија). Стрелци: 0:1 Чистополов у 17, 0:2 Мајевски у 22, 1:2 Павићевић у 30, 2:2 Перић у 31, 3:2 Лазић у 32, 4:2 Коцић у 36, 4:3 Перић (аутогол) у 38. минуту. Жути картони: Перић (Србија), Чистополов (Русија).

СРБИЈА: РАНИСАВЉЕВИЋ, ПЕРИЋ, КОЦИЋ, ПАВИЋЕВИЋ, РАКИЋ, Јањић, Богдановић, Лазић, Боројевић, Бојовић, Рајчевић. Није играо: Стојановић. Селектор: Аца Ковачевић.

РУСИЈА: ЗУЕВ, ФУКИН, ПУЛА, МАЈЕВСКИ, СИРИЛО, Шајахметов, Агапов, Тимошенков, Хамадијев, Чистополов. Нису играли: Сергејев и Гарагуља. Селектор: Сергеј Скорович.


Бојан Павићевић, легендарни капитен Србије, уочи ЕП у Београду 2016, за „Спортски журнал“ се присетио дешавања од 24. јануара 2010. из Будимпеште, под насловом: „Само сам ја могао да чувам Сирила!“.

– Када сам ја био на паркету, никада нисмо изгубили од себи равних, не дај Боже слабијих, док смо знали да играмо нерешено, чак и победимо фаворите. Тако је било и у Мађарској. Савладали смо Словенију – редовну муштерију, онда и јаку Русију. И чини се, из најбоље намере, изабрали тежи пут. „Баћушке“ смо послали на Шпанце (елиминисали су их на пенале и касније постали прваци), док смо ми налетели, први пут, на Португал, незгодан, брз, знањем поткован.

БОЈАН ПАВИЋЕВИЋ: Сирила сам ставио у џеп, вратио му за Порто. Само је тада одиграо против мене и никад више. Често је изјављивао да само ја могу да га чувам. А, да знате какав је то играч био, ова Русија је без њега 50 одсто слабија. Стара Србија би је сада добила у девет од десет утакмица!

– У Будимпешти смо били искуснији за Порто, али – Португалци су били супериорни. Жао ми је што нас нису победили и 10:1, вероватно не бисмо касније изгубили од Румуна и рекли „збогом“ Белгији. Учествовао сам на три ЕП, а да сам знао да нећемо да изборимо пласман у Антверпен, вероватно бих се опростио тек сад у Београду.

– Не могу да прежалим што нисмо у Хрватској 2012. играли полуфинале. Нисам био на терену када смо примали од Руса голове, а сигуран сам да бисмо касније прегазили домаћине. Најјачи смо, пак, били 2007. Та Шпанија, Русија и Украјина би очитали лекције свим данашњим репрезентацијама.