Tragovi – Na današnji dan: Srpsko čudo u Budimpešti za 109 sekundi

Pre sedam godina, dva dana posle premijerne pobede reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj protiv Slovenije, usledio je podvig protiv Rusije. Nacionalni tim koji je imao najviše ambicije poslat je u Debrecin, na megdan sa neprikosnovenom Španijom, koja se provukla kroz dramatičnu penal-seriju u polufinale i potom odbranila titulu prvaka Evrope. Sa druge strane, naša reprezentacija, voljom nemilosrdnog žreba za ovaj turnir, nije mnogo profitirala od prve pozicije u Grupi C, pošto je u Budimpešti sačekala Portugal i završila takmičenje u četvrtfinalu. Ipak, o tome nekom drugom prilikom, a ovaj dan i drugo izdanje „Tragova“ posvećeno je istorijskom trijumfu protiv „baćuški“.

Navijači Srbije na Evropskom prvenstvu u Budimpešti 2010. godine (fotografije: P. Bajić)

Boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka. Umesto kazačoka i „Kaćuše“ u dvorani „Laslo Pap“ u Budimpešti, pre tačno sedam godina, orio se „Marš na Drinu“. U najzanimljivijem i najkvalitetnijem meču dotadašnjeg toka Evropskog prvenstva, Srbija je demolirala favorizovanu Rusiju i sa prvog mesta u Grupi C, ispred „baćuški“ i prethodno savladane Slovenije (2:0), izborila plasman u četvrtfinale kontinentalne smotre u Mađarskoj: na žalost – i megdan sa Portugalom (o tome neki drugi put… ili možda ne…).

Spektakularan preokret protiv Skorovičeve eskadrile (rusko-brazilskog koktela), od 0:2 do 3:2, među ljubiteljima malog fudbala je poznat i kao „srpski blickrig“, odnosno – nokaut za 109 sekundi. Navijači „orlova“ išli su iz ekstaze u ekstazu, do konačnog orgazma…

1:2 – Korner sa leve strane izveo je Perić, veteran Borojević majstorski, petom, poslužio Pavićevića, a vođa topovskim đuletom načeo mrežu rivala.

MARKO PERIĆ: Na identičan način prevarili smo i Špance na EP u Portugalu 2007. Ta fora, takozvana „Belgija“, može da se „proda“ u Pirotu, ali izgleda da prolazi i kod velikana. Sve je moguće kad scenario izvode majstori!

2:2 – Nije se dugo čekalo na poravnanje: Perić je ukrao loptu na svojoj polovini, stuštio se ka golu i rutinski pogodio cilj.

3:2 – Vrhunac, mat iz tri poteza: golman Ranisavljević je rukom pronašao Kocića, usledila je fenomenalna asistencija ka Laziću i pogodak debitanta na velikom takmičenju.

4:2 – Sve je u sevdah bacio Kocić. Oduzeo je loptu prepotentnom Maevskom, izdržao pratioca na leđima i iz drugog pokušaja pogodio metu. Slavlje je moglo da počne!


SRBIJA – RUSIJA 4:3 (0:1)

BudimpeštaDvorana: „Pap Laslo“. Gledalaca: 1.977. Sudije: Paskal Lemal (Belgija) i Masimo Kumbo (Italija). Strelci: 0:1 Čistopolov u 17, 0:2 Majevski u 22, 1:2 Pavićević u 30, 2:2 Perić u 31, 3:2 Lazić u 32, 4:2 Kocić u 36, 4:3 Perić (autogol) u 38. minutu. Žuti kartoni: Perić (Srbija), Čistopolov (Rusija).

SRBIJA: RANISAVLJEVIĆ, PERIĆ, KOCIĆ, PAVIĆEVIĆ, RAKIĆ, Janjić, Bogdanović, Lazić, Borojević, Bojović, Rajčević. Nije igrao: Stojanović. Selektor: Aca Kovačević.

RUSIJA: ZUEV, FUKIN, PULA, MAJEVSKI, SIRILO, Šajahmetov, Agapov, Timošenkov, Hamadijev, Čistopolov. Nisu igrali: Sergejev i Garagulja. Selektor: Sergej Skorovič.


Bojan Pavićević, legendarni kapiten Srbije, uoči EP u Beogradu 2016, za „Sportski žurnal“ se prisetio dešavanja od 24. januara 2010. iz Budimpešte, pod naslovom: „Samo sam ja mogao da čuvam Sirila!“.

– Kada sam ja bio na parketu, nikada nismo izgubili od sebi ravnih, ne daj Bože slabijih, dok smo znali da igramo nerešeno, čak i pobedimo favorite. Tako je bilo i u Mađarskoj. Savladali smo Sloveniju – redovnu mušteriju, onda i jaku Rusiju. I čini se, iz najbolje namere, izabrali teži put. „Baćuške“ smo poslali na Špance (eliminisali su ih na penale i kasnije postali prvaci), dok smo mi naleteli, prvi put, na Portugal, nezgodan, brz, znanjem potkovan.

BOJAN PAVIĆEVIĆ: Sirila sam stavio u džep, vratio mu za Porto. Samo je tada odigrao protiv mene i nikad više. Često je izjavljivao da samo ja mogu da ga čuvam. A, da znate kakav je to igrač bio, ova Rusija je bez njega 50 odsto slabija. Stara Srbija bi je sada dobila u devet od deset utakmica!

– U Budimpešti smo bili iskusniji za Porto, ali – Portugalci su bili superiorni. Žao mi je što nas nisu pobedili i 10:1, verovatno ne bismo kasnije izgubili od Rumuna i rekli „zbogom“ Belgiji. Učestvovao sam na tri EP, a da sam znao da nećemo da izborimo plasman u Antverpen, verovatno bih se oprostio tek sad u Beogradu.

– Ne mogu da prežalim što nismo u Hrvatskoj 2012. igrali polufinale. Nisam bio na terenu kada smo primali od Rusa golove, a siguran sam da bismo kasnije pregazili domaćine. Najjači smo, pak, bili 2007. Ta Španija, Rusija i Ukrajina bi očitali lekcije svim današnjim reprezentacijama.