Tragovi – Na današnji dan: Veče kada je Arena prvi put grmela zbog futsala

Najbolji igrači futsala u Evropi boravili su pre godinu dana u Beogradu i onima koji su i do tada pratili ovaj sport dali razlog da ga vole još više, a drugima priliku da ga upoznaju na najbolji mogući način. Na čuđenje zbog, do tada za futsal, neviđene pažnje javnosti odgovor je bio jednostavan: Samo dođite u „Beogradsku arenu“ i pogledajte.

Na isto mesto na kojem je samo desetak dana ranije vaterpolo mašinerija Dejana Savića osvojila još jedno zlato, tada evropsko, ušli su futsaleri. A i oni su imali šta da pokažu…

Opravdali su očekivanja majstori ove igre. Španci su dokazali da im nema ravnih na „Starom kontinentu“, Rusi su stigli do finala treći put zaredom, ali nisu imali šansu za zlato (3:7), a reprezentacija Kazahstana je na debiju na Evropskom prvenstvu osvojila bronzu – i bez medalje je ostavila naš nacionalni tim (2:5). „Orlovi“ su bili bliži srebru nego bronzi, imajući u vidu nesrećni poraz u produžecima polufinala od „baćuški“ (2:3), koje su prethodno savladale Azerbejdžan (6:2), dok je Kazahstan pre utakmice za treće mesto eliminisao Italiju (5:2), branioca titule, a onda namučio Španiju u polufinalu (3:5).

Ostala je žal što nije došlo do novog odmeravanja snaga reprezentacije Srbije sa „crvenom furijom“, koja je našem nacionalnom timu zadala mnogo problema kroz istoriju. Možda i neke nove „Belgije“, poput one koju je u gol pretvorio Predrag Rajić u poslednjem minutu duela na EP 2007. godine, vredne boda (1:1), u godinama najveće dominacije Španije, kada je i remi sa tom reprezentacijom bio fantastičan uspeh za, praktično, svakog rivala, osim Brazila…

Nova frizura kapitena Marka Perića je bila jedna od tema među reprezentativcima Srbije tih dana, pa su joj posvetili i radovanje posle golova. Poželeli su i da je promene, na šta je kapiten pristao u slučaju da se osvoji medalja. Malo je nedostajalo…

Iz Beograda se pamte majstorije Rikardinja, „onaj“ njegov gol protiv Srbije, ali i naša pobeda (3:1). Takođe, pamte se istorijski pogodak Miloša Simića u poslednjoj sekundi četvrtfinalnog duela sa Ukrajinom (2:1), druga majstorstva, pune tribine, euforija i potraga za ulaznicom više, rekordi kada je reč o posećenosti, ali i žal što nije iskorišćen pun kapacitet dvorane jer je kompletan izgled, sa smanjenim brojem sedišta, „skockan“ davno pre početka.

Naravno, jasno je da bi turnir prošao u skromnijem tonu da ga nije pratio fantastičan rezultat domaćina. „Orlovi“ su tih dana bili na naslovnim stranama dnevne štampe, u udarnim terminima elektronskih medija, među glavnim vestima na internetu, televizijski prenosi njihovih utakmica su imali milionsku gledanost… Pričalo se o njihovom jedinstvu, vezama, privrženosti timu, preduslovima za uspeh na terenu…

Pozdrav za kapitena Marka Perića, koji je za vreme EP proslavio 32. rođendan

U celoj toj euforiji i sumiranju utisaka posle turnira, nekako je u drugi plan pao sam dan otvaranja i pobeda nad Slovenijom u prvom kolu Grupe A. Nezasluženo, pošto je taj trijumf uneo preko potreban mir. Uostalom, to je bio trenutak koji je, od žreba u oktobru 2015, proglašen ključnim.

A i taj žreb. Nije moglo teže. Kao domaćini su „orlovi“ bili u prvom šeširu, a iz drugog su dobili Portugal. I kao da to nije bilo dovoljno, već je isti taj žreb slao našu reprezentaciju sa „projektovanog“ drugog mesta u grupi pravo na Španiju. Međutim, „orlovi“ se „nisu složili“ sa prognozama i do završnice su otišli drugim putem, ostavivši „crvenu furiju“ i Portugal da odluče o tome ko će već u četvrtfinalu da se oprosti od medalje.

Znalo se da pobeda protiv Slovenije, domaćina EP 2018, praktično, donosi plasman u nokaut fazu (isto kao i u Budimpešti 2010. godine), a poraz još težu borbu, „za život“, protiv Portugala. Na isti način je razmišljao i naš rival. I ko zna kakav bi bio nastavak turnira bez domaćina, ali je jasno da bi interesovanje, sasvim sigurno, značajno opalo. Pritisak je bio ogroman jer niko nije želeo ni da razmišlja o eventualnom neuspehu, naročito u atmosferi kakva je bila već te, prve večeri, kada se na tribinama okupilo 11.000 gledalaca, što je bio prvi od rekorda tih dana. Te večeri je „Beogradska arena“ prvi put „grmela“ zbog futsala.

Počelo je loše po domaćina. Slovenija je povela, a „orlovi“ su se mučili tokom prvog poluvremena. Srećom, uspešno realizovan penal sa deset metara Slobodana Janjića je smanjio tenziju, ali pred „orlovima“ je bio težak zadatak u drugom poluvremenu. I oni su ga odradili bez greške. Gol Mladena Kocića već posle 36 sekundi drugog dela, pa još jedan, u međuvremenu i onaj Slobodana Rajčevića, kao i zaključni Marka Pršića za konačnih 5:1.


EVROPSKO PRVENSTVO – GRUPA A – PRVO KOLO 

(utorak, 2. februar 2016. godine)

SRBIJA – SLOVENIJA 5:1

Beograd – Dvorana: „Beogradska arena“. Gledalaca: 11.000. Sudije: Ondrej Černi (Češka) i Alesandro Malfer (Italija). Žuti kartoni: Kocić (Srbija), R. Mordej, Čujec, Osredkar (Slovenija). Strelci: 0:1 Osredkar u 3, 1:1 Janjić (penal sa deset metara) u 14, 2:1 Kocić u 21, 3:1 Rajčević u 27, 4:1 Kocić u 30, 5:1 Pršić u 33. minutu.

SRBIJA: Miodrag Aksentijević (golman), Marko Perić (kapiten), Slobodan Janjić, Mladen Kocić, Slobodan Rajčević, Aleksandar Živanović, Stefan Rakić, Marko Radovanović, Dušan Milojević, Marko Pršić, Vladimir Lazić, Miloš Simić, Miloš Stojković, Nemanja Momčilović (golman). Selektor: Aca Kovačević.

SLOVENIJA: Alen Mordej (golman), Rok Mordej, Kristjan Čujec, Igor Osredkar (kapiten), Gašper Vrhovec, Matej Fideršek, Anže Širok, Uroš Kroflič, Nejc Hozjan, Alen Fetič, Tilen Štendler, Jaka Sovdat, Damir Puškar (golman). Selektor: Andrej Dobovičnik.


Posle svega, često pitanje selektoru Aci Kovačeviću i drugim članovima stručnog štaba je bilo o tome šta su rekli igračima na poluvremenu. Njegov osmeh i uzdah olakšanja posle te utakmice, kako zbog rezultata, još više zbog popunjenih tribina i atmosfere u dvorani, govorio je više od bilo kakvih reči – ispunjen je san čoveka posvećenog ovom sportu i drugih koji su delili uverenje da je tako nešto moguće! Led je probijen te večeri, osnovni cilj je ostvaren, a svaki sledeći uspeh „orlova“ je bio bez takvog pritiska, za njihovu i dušu svih koji su ih bodrili.

(fotografije: P. Bajić i UEFA Futsal EURO 2016/promo)