Миленко Аћимовић: Футсал се прати због мајстора попут Рикардиња

Ближе се квалификације за Европско првенство, а Словенија се већ увелико припрема за завршни турнир, који ће бити одржан од 2. до 13. фебруара 2018. године.

– Познајући људе из Фудбалског савеза Словеније, сигуран сам да ће све бити на највишем могућем нивоу. Убеђен сам да ће дворана „Стожице“ бити пуна јер Словенији недостаје спортског спектакла као што ће бити ово ЕП. Свакако ће и подршка навијача дати предност домаћем тиму у смислу да ће помоћи да извуче тих додатних 10 или 20 одсто на терену. Испред нас је узбудљиво такмичење – рекао је Миленко Аћимовић.

Бивши фудбалер Црвене звезде и репрезентације Словеније је, заједно са легендом тамошњег футсала Миливојем Симеуновићем, преузео улогу амбасадора такмичења од свог зета Дејана Станковића, иза којег је више него успешан турнир у Београду прошле године.

– Нисам могао ни да претпоставим да ћемо се Дејан и ја заједно наћи у Љубљани као амбасадори ЕП у футсалу. Нисам тако раније размишљао ни о томе да ће да ожени моју сестру када смо били у Црвеној звезди, као што нисам претпоставио ни да ћемо играти један против другог у дуелима Тотенхема и Лација, односно фудбалских репрезентација Србије и Словеније. То су ствари које не можете да предвидите. Играли смо на различитим странама, а после смо се дружили. Ево, сада је на ред дошао и футсал. Дејан увек са поносом представља Србију, као што сам ја сада амбасадор Словеније. Занимљиво и лепо је што нам се судбине тако спајају на разним странама. Појавио се на церемонији годину дана уочи ЕП у Љубљани и учинио велики гест према домаћинима шампионата и организаторима такмичења. Хвала му на томе.

Миленко Аћимовић, Дејан Станковић и Миливоје Симеуновић на промоцији ЕП 2018. године у Љубљани (фотографије: УЕФА Футсал ЕУРО – промо)

Аћимовић истиче да је и он одрастао на малим теренима.

– Сви смо играли футсал, тако смо кренули као деца, што је логично. После су нам забранили. У свим уговорима је писала та забрана јер је постојала опасност од повреде. Сада, када сам завршио каријеру, некад га још одиграм.

А, када се поведе прича о футсалу, неизоставно је једно име – Рикардињо.

– Од овог што сам успео да видим, најбољи је Рикардињо, а самим тим и Португалци. Али, систем игре је сличан код већине европских репрезентација. Зато ми је тешко да се определим за само једну екипу, као што бих у великом фудбалу могао да изаберем, на пример, Барселону. У футсалу је то много теже. Рикардиња сам најпре спазио. У одлучујућим моментима, што сви знамо из искуства у великом фудбалу, он уме да направи трик и постигне такав гол, да намести асистенцију, да је то вредно похвале. Мислим да доста људи прати футсал управо због мајстора као што је он – закључио је Аћимовић.