5 na 5 – Marko Gavrilović: Sadašnjost futsala u Srbiji je fenomenalna, ali…

Prvo igrač, zatim i trener Mašinca iz Kragujevca, potom i šef struke Požarevca, Jastrepca, sad i Novog Pazara… Idejni tvorac i pokretač Futsal lige mladih FS Regiona Zapadne Srbije, donedavno i član Futsal komisije FSS gde je smenjen?!

Pomoćni trener i u Omladinskoj futsal reprezentaciji (U19), gde pomaže u radu selektoru Vladimiru Jovanoviću Prši. Do sada ste sigurno pogodili – Marko Gavrilović, popularni Gavra, evo –  iskreno i bez dlake na jeziku u rubrici 5 na 5.

  • Početak Vaše futsal karijere kao igrača datira iz vremena dok ste studirali u Kragujevcu. Kad ste okačili patike o klin i prešli u trenerske vode (KMF Mašinac je prva ljubav, mada je u međuvremnu ugašen)?
Igrač br. 4 Marko Gavrilović daje savete saigračima KMF Mašinac

Igračku futsal karijeru započeo sam 2010. godine u Mašincu iz Kragujevca u kome sam igrao pune četiri sezone. Već prvo smo bili ubedljivo prvi sa 11 bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani tim u Drugoj futsal ligi Zapad, ali se tada nije ulazilo direktno u Prvu ligu, nego se igrao baraž. Konjarnik i Tango Liman su bili uspešniji od nas i Vintersporta u baražu te godine. Nakon toga slede dve godine lošijih rezultata i četvrto i peto mesto na tabeli Druge futsal lige, nakon toga i 2013/2014 godina u kojoj smo u poslednjoj utakmici na domaćem terenu izgubili od Fontane iz Čačka u direktnom duelu koji je odlučivao ko će se plasirati u Prvu futsal ligu Srbije. Tribine Druge kragujevačke gimnazije nikad neće biti pune kao što su bile te večeri, verovatno i tužne kao nakon tog meča. Ujedno, to je bila i moja poslednja  utakmica u kojoj sam bio još samo igrač za Mašinac.

Posle propuštene velike šanse, entuzijazam ljudi koji su pomagali klub (a kojih ionako nije bilo mnogo) je nestao i povukli su se i našli smo se u dilemi da li da se klub ugasi, ili da probamo da odigramo još jednu sezonu. Kako para nije bilo ni za samo takmičenje, rešio sam da se prihvatim trenerskog posla i u svojoj prvoj trenerskoj sezoni (2014/2015) smo ostvarili dugogodišnji san i plasirali se u Prvu futsal ligu Srbije, uz to i osvojili Kup FS RZS. U sezoni 2015/2016 nismo, ipak, uspeli da sačuvamo prvoligaški status, iako smo bili u igri za opstanak do poslednjeg kola. Ušli smo u ligu kao potpuni autsajderi. Igrali smo časno i pošteno i stvarno možemo biti ponosni na sve što smo pokazali te godine. I danas se prepričavaju neke naše pobede, možda i više od toga nesrećni porazi od Kalče kod kuće 2:3 i u Nišu 7:8, pa onda dva neverovatna meča u hali „Jezero” u kojima je možda i rešen prvak te sezone. Za nas nesrećni remi protiv tadašnjeg drim tima Deusa 5:5, ili još nesrećniji poraz od Ekonomca 4:5 golom Rnića 40-ak sekundi pre kraja … Sezona 2016/17 je bila poslednja moja trenerska sezona u Mašincu, nažalost ujedno i poslednja u kojoj se ovaj tim takmičio. Nikola Urošević, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca zadužen za sport je ličnu netrpeljivost prema meni ispoljavao preko kluba i te godine je bilo nemoguće trenirati i raditi. Bili smo izbačeni iz svih sala i hala i trenirali na betončetu kod mene u kraju kad je lepo vreme, u hotelu „Šumarice” kad je kiša ili kad je napolju hladno. Samo za termine sam te sezone lično platio preko 2.000 evra. Na kraju sezone sam doneo odluku da se povučem i spasim na taj način klub, na žalost nisam uspeo, ali opet ne gubim nadu da će se pojaviti neko ko će, ipak, oživeti stari Mašinac, jer futsal klub okrenut Kragujevčanima treba jednom sportskom gradu kao što je Kragujevac.

Pred početak sezone 2017/18 stiže ponuda Požarevca koju prihvatam. Ulazim u jedan ambicizan projekat ljudi koji vole futsal i koji se prvi put takmiče u tada već jedinstvenoj Drugoj futsal ligi Srbije. Cilj je bio obezbediti mesto u gornjem delu tabele, afirmisati mlade igrače i naučiti ih savremenom futsalu. Sve što smo planirali te godine smo i ostvarili. Dejan Jovanović je te sezone počeo da igra futsal i naprosto je eksplodirao i sada je jedan od najboljih igrača Prve futsal lige Srbije. Marko Jeremić koji se tada probio je sigurno jedan od boljih mladih igrača u Srbiji, šteta što ga je operacija sad odvojila od terena i što je poslom fizički vezan za Požarevac.

Nakon te sezone u Požarevcu, dvadesetak dana pred početak takmičarske 2018/19 stiže ponuda da preuzmem Jastrebac. Veliki izazov za mene, trebalo je za praktično dve sedmice selektirati i spremiti tim za takmičenje u Prvoj ligi, a raspored nam je bio pretežak.  Ali u prva tri kola sve tri pobede, od toga dve na gostovanjima, jedna u Novom Pazaru, druga u Beogradu protiv Srpske. Na prvom treningu posle tog meča nam se teže povredio Jovan Mesi Cvetanović, koji mi je bio motor ekipe i nije mogao da igra narednih šest mečeva. Bez njega smo znatno pokvarili skor, ali, opet, polusezonu završili na odličnom mestu na tabeli i sa mnogo povoljnijim rasporedom u nastavku sezone. Nažalost, morao sam zbog obaveza u futsal U19 reprezentaciji Srbije da napustim Blace, pa sam par meseci bio bez klupskog angažmana, sve dok nije usledio poziv Novog Pazara na čijoj sam klupi od marta prošle godine.

  • Pojasnite kako ste došli na ideju da pokrenete Futsal ligu mladih na Zapadu: ko vam je pomogao (ili odmogao) u ostvarenju te bitne ideje za razvoj futsala?

Evropsko prvenstvo 2016. u Beogradu, na kome je naša reprezentacija zabeležila najveći u uspeh u istoriji i osvojila četvrto mesto,  samo mi je potvrdilo da smo i dalje daleko od zemalja koje dominiraju evropskim futsalom godinama. Po meni, jedan od ključnih razloga je to što naši igrači počinju da treniraju futsal uglavnom sa 20 i kusur godina, njihovi se opredeljuju za futsal kao deca. Uz to, bilo je primetno da se u našim klubovima rotiraju jedni isti igrači godinama i da je našem futsalu potrebna sveža krv. Znao sam da nam je Futsal liga mladih neophodna, ali u tom trenutku je delovalo nemoguće da ona u Srbiji zaista i postoji i da se pokrene.

Trener Gavrilović tokom tajm-auta daje instrukcije igračima KMF Mašinca

Vrlo brzo nakon toga usledili su izbori u FS RZS. Na sednici klubova, na kojoj su prisustvovali predstavnici 23 kluba sa Zapada (predstavnici Novog Pazara i Ivanjice nisu bili prisutni), izabran sam za člana Skupštine FS RZS sa 21 glasom za, jednim uzdržanim (Župski Rubin iz Prijepolja) i jednim protiv (Ekonomac). Kako je to u tom trenutku značilo da ću postati i predsednik Komisije za futsal FS RZS a i član Futsal komisije FSS, rekao sam tu pred svima u svojoj prvoj zvaničnoj izjavi koju je preneo i „Sportski žurnal” da ću pokrenuti Futsal ligu mladih na nivou Zapadne Srbije. U tom trenutku, polovina ljudi na sastanku mi se smejala, jer je mislila da je to prazno obećanje, a druga polovina je mislila da je ideja dobra, ali da ju je nemoguće ostvariti.

Obećano – učinjeno!!! Par meseci nakon toga, u decembru 2016, Futsal liga mladih na području Zapadne Srbije počinje i postoji i dan danas. Ligu je bilo nemoguće pokrenuti bez pomoći i velike podrške generalnog sekretara FS RZS Radeta Popovića. Njemu se svidela moja ideja, stao je potpuno iza nje, oslobodio klubove svih plaćanja kotizacija, članarina, sudija… Imao je veliko poverenje u mene i dao mi je svu slobodu u kreiranju i vođenju lige i radu. Dejan Prodanović, komesar za takmičenje seniorskih futsal liga na području Zapadne Srbije, pružao mi je veliku pomoć svih ovih godina i organizovao sudije i delegate za svaki meč.

U ligi su pravo nastupa imali momci koji imaju 17 godina i mlađi. Prvi razlog – to što su ti momci fizički blizu seniorskog futsala i, sa te strane, najbolje od njih moglo je odmah nakon lige priključiti prvom timu. Drugi razlog je to što momcima tih godina u Srbiji nije realno naplaćivati članarinu, u tim godinama ih po pravilu sve više zanima od sporta. Stoga je ideja bila motivisati klubove da se namuče, naprave ekipu, obezbede sredstva za putovanja i treninge, a kada se namuče i to jednom i urade i shvate kakvu futsal korist (a ne finansijsku) imaju od toga, onda je garantovano da će te momke držati na okupu godinama i raditi kvalitetno sa njima. Nemam ništa protiv škola futsala, naprotiv, podržavam ih, ali one imaju primarno za cilj finansijsku dobit trenera ili osnivača škole. Sekundarni cilj im je pravljenje igrača i razvoj futsala. Ja sam imao drugu ideju. Nisam hteo da pravim ligu u kojoj će neko naplaćivati članarinu i bogatiti se od toga, hteo sam da napravim ligu od koje će korist imati klubovi koji se u njoj takmiče, samim tim i srpski futsal u bliskoj budućnosti i mislim da sam u tome i uspeo.

Pohvalio bih i klubove – za rad, volju i istrajnost u ovom poduhvatu. Bez toga liga ne bi postojala ni imala ikakvog smisla. Tri kluba su učestvovala u sve četiri godine takmičenja – Metalac Kolorado, RB iz Valjeva i Karađorđe iz Rače. Veliku zahvalnost dugujem Ivanu Vuksanoviću i klubu Metalac Kolorado, kad god je negde ispao neki problem oko termina za turnir i organizacije, oni su skakali u pomoć i u Milanovcu je sve uvek moglo. Jedan, za naše uslove preozbiljan futsal klub, čije rukovodstvo razume ovaj sport i ulaže svoja lična sredstva u njega.

Kao što sam rekao, Futsal liga mladih se igra već četiri sezone. Prve sezona je bila najlošija, kako u organizacionom delu, tako i u nekim razmišljanjima pojedinih klubova. Kad je falio delegat, bio sam delegat, sudija, merilac vremena, šta god da treba, a sa druge strane neki klubovi su ubacivali i neke starije igrača van propisa samo da bi došli do boljeg rezultata, iako je liga imala potpuno drugi smisao. Druga i treća sezona su bile fenomenalne. Zaista, po meni, jedna liga mladih tako treba i da izgleda – i u organizacionom i u takmičarskom smislu, po svemu. Ovu poslednju, četvrtu sezonu nisam ogranizovao ja, nego Bratislav Dinić, futsal sudija iz Kragujevca. I pored toga što je liga imala manje učesnika nego prethodnih godina, samim tim i manje utakmica, kažu da je bila uspešna.

Prošle godine sam dobio zeleno svetlo od Radeta Popovića i FS RZS da organizujemo još jednu ligu mladih, nevezano od ove sad već tradicionalne. U dogovoru sa klubovima došlo je do predloga da liga bude za generacije 2006. i mlađe i u njoj je trebalo da učestvuje minimum šest klubova. Ostaje mali žal što i ta liga nije pokrenuta i zaživela, međutim, nije bilo do mene. Ja sam svoj deo posla odradio i obezbedio podršku i novac od saveza, ali je nedostajao taj završni korak, neko ko će sve to da organizuje…

Na kraju moram da napomenem da sam sve ove godine radio volonterski i da sam od FS RZS za četiri godine dobio jednom prilikom 2.000 dinara zato što sam radio delegatski posao na jednoj utakmici i delio medalje i pehare. Neko je morao da zalegne, da podmetne grbaču, da svojim kolima i o svom trošku ide na turnire lige i radi danonoćno. Taj neko bio sam ja. Nisam ni znao da ću tih 2.000 dinara dobiti, a nikad novac nisam ni tražio za sebe. Bitno mi je bilo da sve što sam tražio za klubove – to sam i dobio.

  • Bili ste član Futsal komisije FS Srbije do skoro, odlukom IO FS regiona Zapadne Srbije ste smenjeni… Zašto?

Član IO FSRZS, Zoran Predojević, privatnik  iz Smederevske Palanke i dugogodišnji fudbalski radnik, uz to i jedan od sponzora Partenona, insistirao je na tome da on bude predsednik Komisije za futsal FS RZS i član Komisije za futsal FSS. O tome da sam smenjen, saznao sam dan nakon objavljivanja te vesti u „Sportskom žurnalu”. Nisam mogao da poverujem u to , ali tako je kako je. Imao sam, a imam i dalje, mnogo ideja i smatram da sam mogao još puno toga da dam srpskom futsalu. Da li sam zaslužio smenu ili ne, nije pitanje za mene, nego za ljude koji znaju šta sam i kako godinama radio, kao i za ljude koji su doneli tu odluku. Svakako, stava sam da nijedna funkcija nije večita, tako i moja, i koliko god meni smena teško pala, ako ona donese boljitak u futsalu na području Zapadne Srbije i cele Srbije onda će to biti pun pogodak. Zato, mom nasledniku na funkciji, Zoranu Predojeviću, sa kojim sam lično u više nego korektnim odnosima, želim puno sreće i uspeha u daljem radu. On nema vremena da organizuje lige, niti je čovek iz struke koji može kao ja da ide volonterski i da drži treninge po klubovima, niti da ih svakodnevno savetuje o futsalu, ali zato ima dovoljno finansijskih sredstava da lično ili uz pomoć saveza zaposli jednog, dvoje ili troje ljudi, koji će sve ovo što sam radio volonterski raditi profesionalno. Futsal se u Srbiji igrao i pre Gavre, a igraće se i posle njega. Zapad je bio najuspešniji region u futsalu u Srbiji (i sad je!), a nadam se da će to i ostati i dalje.

  • Recite nam nešto više o mladoj futsal reprezentaciji Srbije: prva selekcija je bila nadomak plasmana na završni turnir, ali je ipak Portugal bio srećniji, sad, čini se, imamo veću bazu igrača pa samim tim i kvalitetniju (U19)?

Mesec dana pošto sam pokrenuo prvu Futsal ligu mladih u istoriji srpskog futsala, stiglo je saznanje iz UEFA da se uskoro pokreće i prvo zvanično takmičenje za reprezentacije do 19 godina. Neverovatna koincidencija. U tom trenutku sam kao trener iza sebe imao, imajući u vidu uslove u kojima sam radio, nestvarne rezultate u dve sezone sa Mašincem iz Kragujevca, uz to i jednu prvoligašku sezonu. Sigurno da je u tom trenutku bilo boljih i iskusijih trenera u Srbiji od mene, ali ja sam bio jedini u zemlji koji je znao realnu situaciju na terenu, koji igrač gde igra i ko uopšte može i želi da igra za reprezentaciju, ko ne. Bilo je raznih ideja i predloga ko će voditi U19 reprezentaciju, a ko raditi u njoj, a ja sam od strane koordinatora za futsal FSS Bojana Pavićevića postavljen za pomoćnog trenera reprezentacije i i dan danas obavljam tu dužnost. Hvala mu na poverenju u tom trenutku, jer mi je to bio veliki motiv da nastavim da radim na sebi i ulažem u sebe još više nego do tada. Nadam se da sam to poverenje svojim radom, trudom i znanjem i opravdao i da ću u budućnosti dobiti priliku da kao selektor predvodim neku našu državnu selekciju.

Prvu generaciju smo selektirali selektor Vladimir Jovanović i ja. Okosnicu reprezentacije činili su igrači iz Zapadne Srbije, jer smo tu imali ligu, a i dobro se radilo sa tim momcima po klubovima. Radili smo probne treninge na području Beograda i Vojvodine i odatle priključili nekoliko igrača . Ubrzo nakon toga nam se u stručnom  priključio i Ivan Mandić – trener golmana. Klubovi sa Istoka nisu se nešto preterano angažovali, slična situacija je i dan danas.

Trener U19 reprezentacije Srbije Gavrilović na treningu

Sećam se našeg prvog zvaničnog meča protiv Kazahstana u Vrnjačkoj Banji na razvojnom Uefinom turniru i iščekivanja futsal javnosti da vidi ko su ti dečaci i šta mogu. Niko sem igrača i nas trojice iz stručnog štaba nije znao šta možemo. Taj dan sam na tribinama pre meča sreo Dušana Matića – trenera golmana reprezentacije Finske i rekao da ćemo pobediti Kazahstan. Pogledao me je malo u čudu, ali tako je i bilo, demolirali smo Kazahstance – 8:1 za nas. Nakon tog meča, u stvari nakon celog tog turnira,  gde smo još izgubili od Rusije 2:5 i pobedili Rumuniju 6:2, na U19 selekciju počinje da se gleda drugačije i dobijamo veću podršku FSS, koja se ogledala kroz veći broj okupljanja i veći broj prijateljskih mečeva.

Što se tiče kvalifikacija za EP, realnost je da smo tamo doživeli rezultatski debakl. Igre nisu merilo rezultata, bili smo i više nego dominantni u dva meča i zaslužili smo da pobedimo i Bosnu i Hercegovinu (2:2) i Moldaviju (4:6). Ipak, videlo se da smo ceo tok priprema podredili utakmici sa Portugalom, koja je bila ne samo favorit da ide na Euro, nego i glavni favorit da ga osvoji. U jednom fenomenalnom meču izgubili smo 1:3, a vodili 1:0 i bili bukvalno na loptu od pobede. Selektor A tima Portugala Žorž Braz nam je nakon meča čestitao na igri i priznao da su imali sreće i da su se izvukli. Da smo to dobili, siguran sam da bi se plasirali na Euro, ali to su priče šta bi bilo kad bi bilo. Ovako, bili smo četvrti u grupi sa Portugalom, Bosnom i Moldavijom. Rezultatski neuspeh i tačka!

Ipak, uspeli smo iz te prve generacije da promovišemo mnogo mladih igrača, da ih naučimo futsalu. Imali smo i ogromnu pomoć njihovih klubova. Sa spiska pred kvalifikacije za EP  od 15 golmana i igrača – 10 je sad u Prvoj futsal ligi Srbije, četvorica u Drugoj i jedan u Trećoj. Po meni, to je velika stvar za srpski futsal. Nikad nismo imali tako mlade, a tako taktički obučene igrače. E, sada, kako nemamo U21 reprezentaciju i ne okupljamo ih više, ti momci su prepušteni klubovima i sebi, sad ih čeka ono najbitnije, a to je da se izbore prvo da budu nosioci igre u svojim klubovima, onda i da jednog dana zasluže poziv u seniorsku reprezentaciju.  U čestom sam kontaktu sa većinom i pomažem im savetima koliko mogu. Nije lako, neki su počeli i da odustaju, ali to je život. Neprestana borba. Ko nema glad da uspe i želju da se bori, taj neće uspeti ni u čemu, pa bio to futsal ili bilo šta drugo.

Slažem se da u novoj generaciji imamo veću bazu i veći individualni kvalitet igrača. Međutim, ono što je ozbiljan problem i nedostatak u odnosu na prvu generaciju je što većini momaka rad u klubovima manjka, a bez toga nema ničega. Ne može se čekati okupljanje reprezentacije koje je jednom u dva meseca ili tri, da bi se napravio futsal igrač. Trenutno, nama će neko kvalitetan sa velikog fudbala sigurno pomoći da napravimo sa U19 malo bolji rezultat, ali dugoročno gledano, šta mi dobijamo time? Po meni, gotovo ništa…

Vladimir Jovanović i Marko Gavrilović
  • Sadašnjost i budućnost futsala u Srbiji: po Vašem mišljenu, u kom pravcu stremi?

Ako gledamo uslove koje ima reprezentacija za rad, podršku saveza, rezultate koje A tim ima, onda je sadašnjost futsala u Srbiji fenomenalna. Mnogo stvari je pokrenuto, evidentan je napredak u svemu u odnosu na ranije. Naravno, bilo je i grešaka, ali ko radi i pokušava nešto da napravi taj mora i da pogreši.

Prva liga nam je malo neizvesnija nego prošle godine, ali to ne znači da je i kvalitetnija. Isto važi i za Drugu ligu. Otvaraju se nova tržišta, sve mlađi igrači nam idu u inostranstvo i to, koliko vidim, čest motiv kojim se vode isključivo je novac. Znam da od nečega mora da se živi i razumem to, ali mlad igrač mora da bude pažljiv u odabiru kluba i da, pre svega, izabere klub koji će mu omogućiti da se dalje razvija kao igrač i da ostvari svoj igrački potencijal. U tom slučaju će novac doći vremenom i biće ga sve više. Stariji igrači su nešto drugo i njima je i logično da novac bude prioritet.

Futsal U19 reprezentacija Srbije – prva selekcija na pripremama u V. Banji pre dve sezone

Što se tiče budućnosti futsala u Srbiji… Sve zavisi šta nam je cilj i čemu težimo. Ako želimo da jednog dana stignemo i prestignemo Španiju, Portugal i Rusiju, onda ovo nije dovoljno. Nedostaju nam profesionalni klubovi, kao što su svojevremeno bili Marbo i Ekonomac, ali ne da ih bude jedan ili dva, nego da bude bar cela Prva liga. Zašto? Zato što ne možeš da očekuješ od igrača kome liga traje osam ili devet meseci godišnje, gde u klubu u najboljem slučaju trenira pet puta nedeljno, da bude profesionalac. Od čega živeti kad prvenstvo ne traje? Onda mora da se zaposli negde, da radi i automatski mu futsal postaje sekundaran, maltene, rekreacija. Isto važi i za trenere.  Kako očekivati od igrača i trenera da stalno napreduju i budu vrhunski i pobeđuju ljude koji su profesionalci, ako im ne stvoriš uslove da rade samo u futsalu i da žive od toga? Nadam se da će se u srpskom futsalu u bliskoj budućnosti pojaviti sponzori, da će se klubovi profesionalizovati i da će nam budućnost biti bolja od sadašnjosti.

Sportski Žurnal – KMF Novi Pazar

Ima u Srbiji igrača i trenera koji žive samo od futsala, ali – nema ih mnogo. Nažalost, od njih velika većina čeka prvi mig i ponudu iz inostranstva da ode negde i zaradi novac. Razumem ih jer sam i ja u istoj poziciji, svakog leta, kad se završi sezona čeka me razgovor sa porodicom i nakon toga odluka šta i kako dalje, da li se vratiti kući i konačno ‘unovčiti ’ diplomu državnog fakulteta koja leži u prašini 12 godina, ili, ipak, nastaviti raditi ono što voliš i nadati se da će jednog dana, po mogućstvu već sutra, biti bolje… A šta ako ne bude, gde onda ići prekosutra i čime se baviti? Ljubav prema futsalu jeste velika, ali za sve u životu moraju da postoje neke granice. Tako da se nemojte iznenaditi ako već od leta postanem samo neko ko dolazi da gleda utakmice, uživa u njima i navija… Nadam se da do toga neće doći, daleko je leto. Do tada je najbitnije da svi budemo zdravi i da se prevaziđe ova kriza i koronavirus koji je pogodio ceo svet, nakon toga i da završimo prvenstvo koje je u toku i da na terenu vidimo ko je to najbolji u Srbiji ove sezone.

(Foto: M. Gavrilović – lična arhiva)