Трагови – На данашњи дан: Рађање шампионског Марба и славни Коњарник

Мајсторије Предрага Рајића, магија на голу Предрага Брзаковића, капитенска трака на руци Милана Богдановића, који је одменио лидера Бојана Павићевића, данас првог човека српског футсала, због тога што је поцрвенео у првој утакмици финала плеј-офа те, по много чему судбоносне, сезоне 2003/2004…

Наравно, ту није крај, тек је почетак списка имена мајстора ове игре, који су се те вечери, пре тачно 16 година, нашли на паркету дворане „Шумице“. Са једне стране, у дресу Марба, били су и Шошо, Пржуљ, Чанак, Боројевић, Тофоски, Мишчевић, Николић и Ракићевић, на клупи Дејан Кнежевић са стручним штабом, које је све будно мотрила легенда Мунгоса Драган Милачић Кенеди, као и тадашњи први човек клуба Драган Ивашковић. Са друге стране, амбициозни Коњарник, са снажним додатком Протекта, којем је посебну сигурност на голу у том периоду давао Негомир Трмчић, саиграче предводио Милош Алиловић, поред којих су у протоколу били и чувени двојац из Црне Горе ЋетковићБојановић, затим Миленовић, Савић, Динић, Смиљанић, Вишњић, Милановић и Пејчић, као и нишки виртоуз Зоран Бенић, који није могао на терен због повреде – и поред велике жеље. Тренер гостију те вечери је био Драган Савић, а у клубу, као и свих ових година, најпрепознатљивије име овог спортског колектива – Зоран Жигић.

У лигашком делу такмичења Марбо је победио Коњарник у гостима 2:1, а код куће 4:1.

Давно то беше, пуна четири олимпијска циклуса прођоше од тада, али посетиоци ове странице, који су имали прилике да гледају не само ту утакмицу, него спектакл и у првом финалном сусрету, такође пред пуним трибинама, сигурно су добро запамтили имена. Тај финални двомеч је био судар две идеје, велике наде, жеље да се овлада домаћом сценом. Иза су остављени ривали из Црне Горе, у полуфиналу плеј – офа, Муниципијум из Пљеваља и Балестра из Никшића, па је двоструки београдски спектакл могао да почне. Први сусрет је одигран у дворани на Бањици, где су стрелци били су Миленовић и Рајић (аутогол) за Коњарник, а пре њих Мишчевић за Марбо (2:1).

У првој утакмици је било узбуђења до последњег звука сирене, о чему говори и извештај искусног новинара „Спортског журнала“ Слобе Николића, дугогодишњег хроничара догађаја са београдских терена: „Последњих минут и по подигло је гледаоце на ноге. Досуђен је шести прекршај за Коњарник и то је била прилика Марба да са пенала, са десет метара, изједначи резултат, Шошо је погодио стативу. На истеку трећег дербија у сезони, Павићевић је као последњи играч срушио Бојановића, био је то други жути картон и уследило је искључење. Ћетковић је шутирао са десет метара право у Брзаковића“.

То је био период када се, без дилеме, најбољи футсал на простору Србије и Црне Горе, а и шире, играо у Београду. Тада је настајала династија Марба и, уједно, то је било време највећих успеха Коњарника, а кулминација тог ривалства догодила се управо на данашњи дан – 5. јуна 2004. године. Коњарник је стигао у пуне „Шумице“ са голом вишка и великом надом, која је трајала све до последње четвртине утакмице, пошто је до тада једини прецизан био Рајић. Међутим, када је исти играч погодио поново, у 32. минуту, убрзо затим и Чанак и Богдановић, посебно мотивисан те вечери, спаса више није било. До краја утакмице виђен је још по један гол на обе стране (Вишњић за госте, па онда поново Зоран Чанак за домаћина, за 5:1), пре него што је почело велико славље Марба. Претходно, виђена су и три искључења актера са клупа.

Да, те вечери у Београду родио се шампионски Марбо, који је потом освојио још три титуле заредом, у међувремену постао и препознатљиво име на међународној сцени, где је можда могао и до тог, по српске клубове, „фантомског“ полуфинала УЕФА футсал купа (данашње УЕФА футсал лиге шампиона), имајући у виду да је и данас та фаза такмичења остала недосањани сан. Свакако да ће у посебном памћењу остати турнир у „Пиониру“ са тада актуелним прваком Европе Шарлроом, Динамом из Москве и Шахтјором из Доњецка (2005/2006), а сезону пре те је на Бањици гостовао и култни шпански клуб Интервју Бумеранг… И не само то, део тих актера је потом учествовао и у великим успесима Орлова, који су се позиционирали веома високо на европској и светској сцени у последњих скоро деценију и по.

Када је реч о учесницима тог дуела, последње шампионске успехе су остварили Предраг Рајић, који је ових дана постао првак Босне и Херцеговине са Салинесом, где је у стручном штабу и Зоран Ракићевић, још један од актера сусрета из 2004. године, као и Милош Алиловић. Некадашњи предводник Коњарника није подигао шампионски пехар као играч, али је уписао две титуле првака као тренер – са Колубаром 2009. и недавно са Црвеном звездом, па је тако једини стручњак који се „умешао“ у еру Економца, која траје од 2008. године.

А где су ти клубови данас? Нажалост, Марба нема, одавно је нестао са футсал сцене, док се Коњарник, после година таворења, вратио у елитни ранг такмичења. Ту је и Зоран Жигић, наравно. Да ли са „неким новим клинцима“ има снаге да подсети на старе дане славе сазнаћемо у годинама испред нас.

Извештај „Спортског журнала“ са друге утакмице финала плеј-офа

(Фото: исечак из, сада нажалост угашеног, Дневног спортског листа „Спорт“, који је тих година редовно извештавао са футсал утакмица на нашим просторима, са фотографијом познатог фоторепортера Александра Ђоровића)