Иванчић: Србија више нема појединце, него тим

Горан Иванчић, селектор футсал репрезентације Србије, памтиће 2020. до краја живота: кроз бараж са Финском (1:0, 5:5) успео је да одведе Орлове на Светско првенство у Литванији 2021.

У новогодишњем интервјуу за Спортски журнал, у перо познатом футсал новинару Александру Пековићу, казивао је на многе актуелне теме.

  • Читав циклус квалификација трајао је скоро годину и по. Било је доста тешко и захтевно, али на крају се добро завршило. Почело је све турниром у Француској. Није било нимало једноставно победити Галске петлове и постати победник групе. На другом турниру у Нишу одиграли смо заиста квалитетно. Показали смо колико тим вреди и колике могућности има. Против Украјине – перфектан меч. Против Француза били смо неврозни на почетку, али касније све је дошло на своје. У последњој утакмици доживели смо заслужен пораз од Шпаније. Још увек имамо притисак и превелик респект кад играмо са Црвеном фуријом.

У баражу са Финском рапсодија: упркос непланираном одлагању – неминовног. У Нишу – 1:0, у Ванти – 5:5.

  • Отворили смо идеално меч, после минут и нешто повели. Боље није могло. Међутим, ушли смо у велику нервозу, што се видело у основним технички елементима – предаја, пријем, лоша кретња. Свему томе додали смо невероватне грешке, које, сва срећа, Финци нису искористили. Примили смо четири гола из прекида.

Финци су имали и домаћинско суђење, али ни то им није помогло.

  • У 9. минуту смо изашли из бонуса. Не бих рекао да смо играли баш толико агресивно. Две, три ситуације нису биле за прекршај. Начин игре је диктирао тих пет прекршаја. Били смо доста пасивни и пазили смо се прекида. Доста битан моменат утакмице је одбрањен пенал са десет метара Момчиловића. Трудили смо се да са што мањом разликом изгубимо први део. После разговора у свлачионици ,,подесили“ смо неке ствари и наставак је протекао много боље. Поменуо бих да смо и у првом мечу у Крагујевцу одиграли одлично. Били смо нервозни и нисмо искористили прилике за убедљивији тријумф. Кад се подвуче црта – у двомечу смо у потпуности надиграли Финце и заслужено отишло на Светско првенство.

ФС Србије и директор за футсал Бојан Павићевић уочи реванша повукли су сјајан потез: Горану Иванчићу продужили су уговор за још две године.

  • Та одлука ме је одушевила, али и охрабрила. И није уобичајена за Србију. Савез је на тај начин показао да цени урађено досад и сам начин рада. Чињеница да ћу бити селектор још две године донела ми је додатни мир, то много значи.

После одлуке да се одложи реванш у јавности се полемисало да одлука није у складу са фер плејом.

  • Било је примера да су екипе које нису играле утакмицу због одлука Влада, исту губили. Реч је о Норвешкој, Украјини, Енглеској. Једини смо се ми вратили да играмо поново. Без обзира на све,  причали смо да би требало да покажемо на паркету да смо бољи. Много је лепше овако што смо прошли, него без игре. Не верујем у приче да је била балканска кухиња. Мића Мартић и Душан Матић се у читавој причи нису питали, већ се прилагођавали ситуацији која је настала. Финци потпуно другачије гледају на неке ствари, код њих је такав закон.

И после сјајне партије троструког стрелца Лазаревића, одличног Пршића и голмана Момчиловића (одбрањен пенал), Иванчић апострофира да је урађено заслуга тима, а не појединаца.

  • На сваком турниру и утакмици неко други доносио је превагу. Сви играчи имали су улогу. Радује ме да је много различитих играча постигло голове. Игра се више не своди на једног или двојицу појединаца. Имамо екипу, имамо тим. То је најбитније. А, не да зависимо од расположења једног или два играча. Одлазак у Литванију је успех целог тима.

Иванчић је ушао у историју као једини селектор ФС Србије, који је одвео тим на велико такмичење у тек завршеној години.

  • Нисам знао тај податак. Жао ми је што се фудбал није квалификовао. Сигуран сам да ће бити боље у наредним квалификацијама. Наравно да сам срећан што смо се пласирали, ово је тимски успех, велики део су урадили и људи из Савеза на челу са Бојаном Павићевићем. Сарадњу са ФСС оценио бих од 1 до 10 са 11! Све што смо тражили сваки пут смо добили, кад год су биле потребне припреме, добили смо жељене селекције. Бразил, Шпанија, Иран, Русија, Азербејџан у размаку од годину дана. Идеја је била кад сам дошао са стручним штабом да играмо са најбољима. Нисмо ишли да играмо са слабијима и да причамо о победама. Ако желимо да направимо резултат морамо да играмо са бољима и најбољима. На тим мечевима скупља се искуство. То се видело кроз ове квалификације.

Орлови неће на СП у Литванији представљати само српски футсал, већ и регионални, јер се ниједна још селекција из бивше Југославије није изборила за учешће на завршној смотри.

  • Драго ми је да смо наставили континуитет учешћа. Првенству Европе у Београду 2016, две године касније у Словенији, придодато је Светско првенство. Недавно је промењен систем и оба ће се играти на четири године. За Србију је битно да не пропушта ниједно велико такмичење. Битно је да ми имамо систем и јасну идеју. Ја сам само кадровско решење, кад одем са позиције, доћи ће наследник, али постојаће систем. Знаће се како се понашају играчи, колико спремни морају да дођу, да то окупљање није екскурзија.

Пре СП у Литванији пред Србијом су квалификације за ЕУРО у Холандији, прво са 16 учесника.

  • Већ у јануару играмо са Румунијом, почетком фебруара са БиХ. Двомеч са Македонијом је у марту, у априлу реванш са Румунима и Босанцима. Биће тешко, али не бежимо од улоге фаворита групе. Румуни имају четири Бразилца. БиХ имају квалитетне тимове. Група је уједначена за разлику од других, где су се издвојиле две екипе драстично јаче. Први иде директно из шест група, четири другопаласиране такође, док разигравају пета и шеста другопласирана.

Европске квалификације биће сито кад је играчки кадар у питању за СП у Литванији.

  • У Литванију могу да поведем 14 репрезентативаца. Главно је питање како ћу распоредити број. Дилема је да ли кренути са двојицом или тројицом голмана. Ако се догоди повреда једног голмана остајете практично са једним чуваром мреже.

На светској смотри нема слабих ривала.

  • Футсал глобално напредује из године у годину. Игра се убзрава и потпуно је другачији од пре неку годину. Волео бих да буде мало лакши жреб. Кроз квалификације смо се баш намучили. Имамо квалитетан тим и верујем да ћемо изаћи из групе, што је првенствени циљ. Касније је јако битно са ким се укршатамо. На Тајланду смо одмах ишли на Аргентину и изгубили 1:2. Занимљиво да смо тад били првопласирани у групи. Немам специјалну жељу кад су ривали у групи у питању, сваки континент има неколико перфектних селекција.

Светско првенство играће се у Литванији, чија репрезентација је миљама далеко од футсал елите.

  • Жао ми је што домаћин није нека егзотичнија држава. Вероватно је одлука да се промовише футсал утицала да Литванци добију домаћинство. Без обзира на не толико атрактивну дестицанију, биће људи из целог света и заиста ће бити лепо бити учесник. Верујем да ће бити и наших навијача, јер Литванија није далеко.

Као и у свакој породици, током стварања дође до несугласица међу члановима.

  • Нормално је да се на тренингу види и нека варница. Сви имају велику жељу, мотивацију да успеју. Никаквих проблема од кад сам постао селектор није било. Сви смо као један, што се видело и са стране. Јако је битно да имамо тим, више немамо појединце, то је највећа снага репрезентације и то је јако важно.

Породица уноси мир и стабилност

Највећу подршку Горану Иванчићу пружају супруга Александра и синови Вук и Вања.

  • Слободно време трудимо се да проводимо заједно на Фрушкој Гори, где имамо викендицу. Породица ми уноси мир и даје стабилност. Много волимо да путујемо. У тренутној ситуацији то су Златибор и Врњачка Бања. Супруга и синови су ишли на сва гостовања. Због короне једино су пропустили Финску.

Наследници Вук и Вања су Горанова дика.

  • Млађи Вања је селектор. Има више омиљених играча. И увек пита пред утакмицу ко ће да почне. Следи, како ћу да играм, да ли сам смислио тактику. Некад ми црта вежбе за тренинг. Често гледа и утакмице са мном док анализирам и прави његов тим. Увек кад се погреши или изгуби има коментар да га нисам послушао и прочитао његове белешке. Старији Вук има церебралну парализу. Иако има вишесттруку ометеност – не хода и не прича, један од главних мотива су му наше утакмице, кад је у стању да стоји читав меч, од химне до последње секунде. У Паризу му је пришао капитен француске репрезентације до места где је седео на трибини, да би му поклонио капитенску траку.

Почеци

Иванчић је прошао омладинску школу Кабела и кад је требало из друголигаша да оде на каљење, определио се да упише ДИФ на којем је магистрирао.

  • У футсал причу убацио ме је Иван Спасић, председник КМФ Ниш. Иако сам још увек био члан новосадске Ђаве, са којом нисам успео да уђем у плеј-оф, Спасић ме је позвао да му помогнем да спреми тим за одбрану титуле. Тако, почео сам још 2001. године. Уследио је позив Владе Исијанова у студентску репрезентацију, као трећег помоћног тренера. Играли смо Светско студентско првенство у Мађарској. Био сам кооптиран у стручни штаб селектора Горана Савићевића. Поред мене, помоћници су били и Свето Љесар и Денчић. До А тима Србије, такође као члан стручног штаба, дошао сам на позив Аце Ковачевића, тад смо играли студентско првенство у Новом Саду. Касније је уследило вођење Марба, Војводине са којом сам убедљиво ушао у елитни ранг. Круна каријере је садашњи рад у националном тиму Србије.

Футсал у школама и на ОИ

Најмлађи су у прилици да у школама слушају и о футсалу.

  • Новосадски факултет за спорт добио је пројекат укључивања малог фудбала у школе. Одређени фонд часова посвећен је малом фудбалу. Кренули су и семинари по целој Србији. То је важно и битно за наш спорт, да се деца упознају на време са њим.

Све је ближе дан кад ће футсал бити примљен на Олимпијске игре.

  • До недавно било је незамисливо да Немачка, Енглеска, Аустрија играју футсал и имају националне тимове. Велике су државе и изузетно важне за развој. Кључно је да футсал постане олимпијски спорт. Кад се то догоди, већина проблема је решена. Већ је био на Олимпијади младих. Опција је да буде на зимским олимпијским играма. Ускоро и САД покреће лигу. Футсалу предстоји лепа будућност.

Рикардињо најбољи

Иванчић је открио ко је за њега најбољи футсалер у историји.

  • Изузетно ценим Рикардиња. Иако сам имао и велику дилему и око Фалкаа. Играли смо и против једног и другог. То што је Португалац урадио за своју репрезентацију, колико је тимски играч без обзира на квалитетет који поседује, за мене је нешто најбоље што сам гледао. Крунисао је на крају са европским првенством, што је невероватно. Трчи за сваку лопту без обзира на грешке саиграча, бодри, зато је велики. Ценим што не игра на потез, сваки од тих потеза су у служби резултата, а прави врхунске потезе. Најкомплетнији код нас са којим сам радио је Предраг Рајић. Његова несрећа је што је доста касно кренуо, да се налазио као Лазаревић или неко други у тим годинама постигао би више. Лева, десна нога, разумевање игре, осећај за игру… Пеца Брзаковић је био број један голман. Ако се сетите како је бранио велике мечеве… Као ветеран волео је да помогне млађим играчима, склони се са стране и каже „Ја сам ту, пусти њега”, што је јако ретко, сви се држе до самог краја, не пуштају позицију. Још један податак: играо је шеву равноправно са играчима. Кад говоримо о тиму не заборавља се генерација Марба са Павићевићем, Рајићем, Димићем, Шошом, Перићем. Најближи пласману на фајнал фор Лиге шампиона били смо у Пољској 2005.

Лазаревићеве предиспозиције за врхунску каријеру

Јован Лазаревић је хет-триком у Финској задивио футсал свет.

  • У Јоцу пуно верујемо. Дао је три гола. Реално је млад и има доста осцилација, очекивани су успони и падови. Он је нешто што се код нас није појавило досад. Може да буде убедљиво најбољи. Имамо пуно добрих играча, мислим на коплемтну млађу гарду: Петров, Рамић Алексић… Јоца има предиспозиције, верујем да ће направити врхунску каријеру.

Звезда без среће у Лиги шампиона

Економац и Црвена звезда претходих година представљали су Србију у Футсал купу, пандану Лиге шампиона у великом фудбалу.

  • Економац је велики клуб и било би ми жао да не настави са онако успешним сезонама. Такође, била би штета да се угаси. Пуно тога је урадио у футсалу у Србији, као што је Марбо био. У Крагујевцу је стасало много младих играча и репрезентативаца. Сјајно је што је Звезда основала футсал секцију, било би лепо да исто учине Партизан, Војводина и ТСЦ. Црвено-бели нису имали среће у жребу. Без обзира на француске легионаре часно су одиграли и испали.

Хвала и…

Иванчић није заборавио и допринос репрезентативаца који нису били у Финској.

  • Захвалност иде Марку Радовановићу, Владану Весићу, Јакову Вулићу, Милану Мутавџићу, Верољубу Вукадиновићу, Николи Матијевићу, Дарку Ристићу, Андреји Стојчевском и Стефану Алексићу.

Стручни штаб за понос

Иванчић не заборавља ни чланове стручног штаба.

  • Велика захвалност стручном штабу. Свако ради свој део посла. Заиста сам поносан на комплетан стручни штаб. Чинили су га Војкан Вукмировић, Владимир Јовановић, Дејан Мајес, Александар Петровић, Бојан Антонић, Алекса Антонић, Игор Гачић, др Мирослав Николић, др Мариана Тишма, Миша Матејић, Јово Дубајић, Немања Паприца и Андрија Герић.

Одело заштитни знак

Од преузимања одговорне функције, селектор увек води мечеве  у оделу.

  •  То је моја одлука. Од почетка тренерске каријере започете у Нишу увек сам у оделу. Мишљења сам да овај посао морамо да ценимо и поштујемо. Одело даје озбиљност целој причи, а и лепо изгледа. Тренери у оделу се другачије понашају на клупи. То би требало да буде кодекс облачења. У Шпанији је цела лига у оделу, у Италији доста колега.

Да репрезентација никад више не остари

Уплану је формирање и младе репрезентације.

  • Било би лепо да омладинска селекција после има прилику да се доказује у тиму од 20 или  21 годину. Битније од тога је да ти дечаци нађу сениорске клубове и наставе да се баве озбиљно футсалом. Кључ мог стручног штаба је да никад више репрезентација не остари. Да не дођемо у ситацију да имамо репрезентацију од играча са 35, 36 година и да нам то буде кључ репрезентације. Кад дође време битно је да имамо за промену већ спремна два, три млада играча. Тако се полако и безболно прави смена генерација.