Ivančić: Srbija više nema pojedince, nego tim

Goran Ivančić, selektor futsal reprezentacije Srbije, pamtiće 2020. do kraja života: kroz baraž sa Finskom (1:0, 5:5) uspeo je da odvede Orlove na Svetsko prvenstvo u Litvaniji 2021.

U novogodišnjem intervjuu za Sportski žurnal, u pero poznatom futsal novinaru Aleksandru Pekoviću, kazivao je na mnoge aktuelne teme.

  • Čitav ciklus kvalifikacija trajao je skoro godinu i po. Bilo je dosta teško i zahtevno, ali na kraju se dobro završilo. Počelo je sve turnirom u Francuskoj. Nije bilo nimalo jednostavno pobediti Galske petlove i postati pobednik grupe. Na drugom turniru u Nišu odigrali smo zaista kvalitetno. Pokazali smo koliko tim vredi i kolike mogućnosti ima. Protiv Ukrajine – perfektan meč. Protiv Francuza bili smo nevrozni na početku, ali kasnije sve je došlo na svoje. U poslednjoj utakmici doživeli smo zaslužen poraz od Španije. Još uvek imamo pritisak i prevelik respekt kad igramo sa Crvenom furijom.

U baražu sa Finskom rapsodija: uprkos neplaniranom odlaganju – neminovnog. U Nišu – 1:0, u Vanti – 5:5.

  • Otvorili smo idealno meč, posle minut i nešto poveli. Bolje nije moglo. Međutim, ušli smo u veliku nervozu, što se videlo u osnovnim tehnički elementima – predaja, prijem, loša kretnja. Svemu tome dodali smo neverovatne greške, koje, sva sreća, Finci nisu iskoristili. Primili smo četiri gola iz prekida.

Finci su imali i domaćinsko suđenje, ali ni to im nije pomoglo.

  • U 9. minutu smo izašli iz bonusa. Ne bih rekao da smo igrali baš toliko agresivno. Dve, tri situacije nisu bile za prekršaj. Način igre je diktirao tih pet prekršaja. Bili smo dosta pasivni i pazili smo se prekida. Dosta bitan momenat utakmice je odbranjen penal sa deset metara Momčilovića. Trudili smo se da sa što manjom razlikom izgubimo prvi deo. Posle razgovora u svlačionici ,,podesili“ smo neke stvari i nastavak je protekao mnogo bolje. Pomenuo bih da smo i u prvom meču u Kragujevcu odigrali odlično. Bili smo nervozni i nismo iskoristili prilike za ubedljiviji trijumf. Kad se podvuče crta – u dvomeču smo u potpunosti nadigrali Fince i zasluženo otišlo na Svetsko prvenstvo.

FS Srbije i direktor za futsal Bojan Pavićević uoči revanša povukli su sjajan potez: Goranu Ivančiću produžili su ugovor za još dve godine.

  • Ta odluka me je oduševila, ali i ohrabrila. I nije uobičajena za Srbiju. Savez je na taj način pokazao da ceni urađeno dosad i sam način rada. Činjenica da ću biti selektor još dve godine donela mi je dodatni mir, to mnogo znači.

Posle odluke da se odloži revanš u javnosti se polemisalo da odluka nije u skladu sa fer plejom.

  • Bilo je primera da su ekipe koje nisu igrale utakmicu zbog odluka Vlada, istu gubili. Reč je o Norveškoj, Ukrajini, Engleskoj. Jedini smo se mi vratili da igramo ponovo. Bez obzira na sve,  pričali smo da bi trebalo da pokažemo na parketu da smo bolji. Mnogo je lepše ovako što smo prošli, nego bez igre. Ne verujem u priče da je bila balkanska kuhinja. Mića Martić i Dušan Matić se u čitavoj priči nisu pitali, već se prilagođavali situaciji koja je nastala. Finci potpuno drugačije gledaju na neke stvari, kod njih je takav zakon.

I posle sjajne partije trostrukog strelca Lazarevića, odličnog Pršića i golmana Momčilovića (odbranjen penal), Ivančić apostrofira da je urađeno zasluga tima, a ne pojedinaca.

  • Na svakom turniru i utakmici neko drugi donosio je prevagu. Svi igrači imali su ulogu. Raduje me da je mnogo različitih igrača postiglo golove. Igra se više ne svodi na jednog ili dvojicu pojedinaca. Imamo ekipu, imamo tim. To je najbitnije. A, ne da zavisimo od raspoloženja jednog ili dva igrača. Odlazak u Litvaniju je uspeh celog tima.

Ivančić je ušao u istoriju kao jedini selektor FS Srbije, koji je odveo tim na veliko takmičenje u tek završenoj godini.

  • Nisam znao taj podatak. Žao mi je što se fudbal nije kvalifikovao. Siguran sam da će biti bolje u narednim kvalifikacijama. Naravno da sam srećan što smo se plasirali, ovo je timski uspeh, veliki deo su uradili i ljudi iz Saveza na čelu sa Bojanom Pavićevićem. Saradnju sa FSS ocenio bih od 1 do 10 sa 11! Sve što smo tražili svaki put smo dobili, kad god su bile potrebne pripreme, dobili smo željene selekcije. Brazil, Španija, Iran, Rusija, Azerbejdžan u razmaku od godinu dana. Ideja je bila kad sam došao sa stručnim štabom da igramo sa najboljima. Nismo išli da igramo sa slabijima i da pričamo o pobedama. Ako želimo da napravimo rezultat moramo da igramo sa boljima i najboljima. Na tim mečevima skuplja se iskustvo. To se videlo kroz ove kvalifikacije.

Orlovi neće na SP u Litvaniji predstavljati samo srpski futsal, već i regionalni, jer se nijedna još selekcija iz bivše Jugoslavije nije izborila za učešće na završnoj smotri.

  • Drago mi je da smo nastavili kontinuitet učešća. Prvenstvu Evrope u Beogradu 2016, dve godine kasnije u Sloveniji, pridodato je Svetsko prvenstvo. Nedavno je promenjen sistem i oba će se igrati na četiri godine. Za Srbiju je bitno da ne propušta nijedno veliko takmičenje. Bitno je da mi imamo sistem i jasnu ideju. Ja sam samo kadrovsko rešenje, kad odem sa pozicije, doći će naslednik, ali postojaće sistem. Znaće se kako se ponašaju igrači, koliko spremni moraju da dođu, da to okupljanje nije ekskurzija.

Pre SP u Litvaniji pred Srbijom su kvalifikacije za EURO u Holandiji, prvo sa 16 učesnika.

  • Već u januaru igramo sa Rumunijom, početkom februara sa BiH. Dvomeč sa Makedonijom je u martu, u aprilu revanš sa Rumunima i Bosancima. Biće teško, ali ne bežimo od uloge favorita grupe. Rumuni imaju četiri Brazilca. BiH imaju kvalitetne timove. Grupa je ujednačena za razliku od drugih, gde su se izdvojile dve ekipe drastično jače. Prvi ide direktno iz šest grupa, četiri drugopalasirane takođe, dok razigravaju peta i šesta drugoplasirana.

Evropske kvalifikacije biće sito kad je igrački kadar u pitanju za SP u Litvaniji.

  • U Litvaniju mogu da povedem 14 reprezentativaca. Glavno je pitanje kako ću rasporediti broj. Dilema je da li krenuti sa dvojicom ili trojicom golmana. Ako se dogodi povreda jednog golmana ostajete praktično sa jednim čuvarom mreže.

Na svetskoj smotri nema slabih rivala.

  • Futsal globalno napreduje iz godine u godinu. Igra se ubzrava i potpuno je drugačiji od pre neku godinu. Voleo bih da bude malo lakši žreb. Kroz kvalifikacije smo se baš namučili. Imamo kvalitetan tim i verujem da ćemo izaći iz grupe, što je prvenstveni cilj. Kasnije je jako bitno sa kim se ukršatamo. Na Tajlandu smo odmah išli na Argentinu i izgubili 1:2. Zanimljivo da smo tad bili prvoplasirani u grupi. Nemam specijalnu želju kad su rivali u grupi u pitanju, svaki kontinent ima nekoliko perfektnih selekcija.

Svetsko prvenstvo igraće se u Litvaniji, čija reprezentacija je miljama daleko od futsal elite.

  • Žao mi je što domaćin nije neka egzotičnija država. Verovatno je odluka da se promoviše futsal uticala da Litvanci dobiju domaćinstvo. Bez obzira na ne toliko atraktivnu desticaniju, biće ljudi iz celog sveta i zaista će biti lepo biti učesnik. Verujem da će biti i naših navijača, jer Litvanija nije daleko.

Kao i u svakoj porodici, tokom stvaranja dođe do nesuglasica među članovima.

  • Normalno je da se na treningu vidi i neka varnica. Svi imaju veliku želju, motivaciju da uspeju. Nikakvih problema od kad sam postao selektor nije bilo. Svi smo kao jedan, što se videlo i sa strane. Jako je bitno da imamo tim, više nemamo pojedince, to je najveća snaga reprezentacije i to je jako važno.

Porodica unosi mir i stabilnost

Najveću podršku Goranu Ivančiću pružaju supruga Aleksandra i sinovi Vuk i Vanja.

  • Slobodno vreme trudimo se da provodimo zajedno na Fruškoj Gori, gde imamo vikendicu. Porodica mi unosi mir i daje stabilnost. Mnogo volimo da putujemo. U trenutnoj situaciji to su Zlatibor i Vrnjačka Banja. Supruga i sinovi su išli na sva gostovanja. Zbog korone jedino su propustili Finsku.

Naslednici Vuk i Vanja su Goranova dika.

  • Mlađi Vanja je selektor. Ima više omiljenih igrača. I uvek pita pred utakmicu ko će da počne. Sledi, kako ću da igram, da li sam smislio taktiku. Nekad mi crta vežbe za trening. Često gleda i utakmice sa mnom dok analiziram i pravi njegov tim. Uvek kad se pogreši ili izgubi ima komentar da ga nisam poslušao i pročitao njegove beleške. Stariji Vuk ima cerebralnu paralizu. Iako ima višesttruku ometenost – ne hoda i ne priča, jedan od glavnih motiva su mu naše utakmice, kad je u stanju da stoji čitav meč, od himne do poslednje sekunde. U Parizu mu je prišao kapiten francuske reprezentacije do mesta gde je sedeo na tribini, da bi mu poklonio kapitensku traku.

Počeci

Ivančić je prošao omladinsku školu Kabela i kad je trebalo iz drugoligaša da ode na kaljenje, opredelio se da upiše DIF na kojem je magistrirao.

  • U futsal priču ubacio me je Ivan Spasić, predsednik KMF Niš. Iako sam još uvek bio član novosadske Đave, sa kojom nisam uspeo da uđem u plej-of, Spasić me je pozvao da mu pomognem da spremi tim za odbranu titule. Tako, počeo sam još 2001. godine. Usledio je poziv Vlade Isijanova u studentsku reprezentaciju, kao trećeg pomoćnog trenera. Igrali smo Svetsko studentsko prvenstvo u Mađarskoj. Bio sam kooptiran u stručni štab selektora Gorana Savićevića. Pored mene, pomoćnici su bili i Sveto Ljesar i Denčić. Do A tima Srbije, takođe kao član stručnog štaba, došao sam na poziv Ace Kovačevića, tad smo igrali studentsko prvenstvo u Novom Sadu. Kasnije je usledilo vođenje Marba, Vojvodine sa kojom sam ubedljivo ušao u elitni rang. Kruna karijere je sadašnji rad u nacionalnom timu Srbije.

Futsal u školama i na OI

Najmlađi su u prilici da u školama slušaju i o futsalu.

  • Novosadski fakultet za sport dobio je projekat uključivanja malog fudbala u škole. Određeni fond časova posvećen je malom fudbalu. Krenuli su i seminari po celoj Srbiji. To je važno i bitno za naš sport, da se deca upoznaju na vreme sa njim.

Sve je bliže dan kad će futsal biti primljen na Olimpijske igre.

  • Do nedavno bilo je nezamislivo da Nemačka, Engleska, Austrija igraju futsal i imaju nacionalne timove. Velike su države i izuzetno važne za razvoj. Ključno je da futsal postane olimpijski sport. Kad se to dogodi, većina problema je rešena. Već je bio na Olimpijadi mladih. Opcija je da bude na zimskim olimpijskim igrama. Uskoro i SAD pokreće ligu. Futsalu predstoji lepa budućnost.

Rikardinjo najbolji

Ivančić je otkrio ko je za njega najbolji futsaler u istoriji.

  • Izuzetno cenim Rikardinja. Iako sam imao i veliku dilemu i oko Falkaa. Igrali smo i protiv jednog i drugog. To što je Portugalac uradio za svoju reprezentaciju, koliko je timski igrač bez obzira na kvalitetet koji poseduje, za mene je nešto najbolje što sam gledao. Krunisao je na kraju sa evropskim prvenstvom, što je neverovatno. Trči za svaku loptu bez obzira na greške saigrača, bodri, zato je veliki. Cenim što ne igra na potez, svaki od tih poteza su u službi rezultata, a pravi vrhunske poteze. Najkompletniji kod nas sa kojim sam radio je Predrag Rajić. Njegova nesreća je što je dosta kasno krenuo, da se nalazio kao Lazarević ili neko drugi u tim godinama postigao bi više. Leva, desna noga, razumevanje igre, osećaj za igru… Peca Brzaković je bio broj jedan golman. Ako se setite kako je branio velike mečeve… Kao veteran voleo je da pomogne mlađim igračima, skloni se sa strane i kaže „Ja sam tu, pusti njega”, što je jako retko, svi se drže do samog kraja, ne puštaju poziciju. Još jedan podatak: igrao je ševu ravnopravno sa igračima. Kad govorimo o timu ne zaboravlja se generacija Marba sa Pavićevićem, Rajićem, Dimićem, Šošom, Perićem. Najbliži plasmanu na fajnal for Lige šampiona bili smo u Poljskoj 2005.

Lazarevićeve predispozicije za vrhunsku karijeru

Jovan Lazarević je het-trikom u Finskoj zadivio futsal svet.

  • U Jocu puno verujemo. Dao je tri gola. Realno je mlad i ima dosta oscilacija, očekivani su usponi i padovi. On je nešto što se kod nas nije pojavilo dosad. Može da bude ubedljivo najbolji. Imamo puno dobrih igrača, mislim na koplemtnu mlađu gardu: Petrov, Ramić Aleksić… Joca ima predispozicije, verujem da će napraviti vrhunsku karijeru.

Zvezda bez sreće u Ligi šampiona

Ekonomac i Crvena zvezda prethodih godina predstavljali su Srbiju u Futsal kupu, pandanu Lige šampiona u velikom fudbalu.

  • Ekonomac je veliki klub i bilo bi mi žao da ne nastavi sa onako uspešnim sezonama. Takođe, bila bi šteta da se ugasi. Puno toga je uradio u futsalu u Srbiji, kao što je Marbo bio. U Kragujevcu je stasalo mnogo mladih igrača i reprezentativaca. Sjajno je što je Zvezda osnovala futsal sekciju, bilo bi lepo da isto učine Partizan, Vojvodina i TSC. Crveno-beli nisu imali sreće u žrebu. Bez obzira na francuske legionare časno su odigrali i ispali.

Hvala i…

Ivančić nije zaboravio i doprinos reprezentativaca koji nisu bili u Finskoj.

  • Zahvalnost ide Marku Radovanoviću, Vladanu Vesiću, Jakovu Vuliću, Milanu Mutavdžiću, Veroljubu Vukadinoviću, Nikoli Matijeviću, Darku Ristiću, Andreji Stojčevskom i Stefanu Aleksiću.

Stručni štab za ponos

Ivančić ne zaboravlja ni članove stručnog štaba.

  • Velika zahvalnost stručnom štabu. Svako radi svoj deo posla. Zaista sam ponosan na kompletan stručni štab. Činili su ga Vojkan Vukmirović, Vladimir Jovanović, Dejan Majes, Aleksandar Petrović, Bojan Antonić, Aleksa Antonić, Igor Gačić, dr Miroslav Nikolić, dr Mariana Tišma, Miša Matejić, Jovo Dubajić, Nemanja Paprica i Andrija Gerić.

Odelo zaštitni znak

Od preuzimanja odgovorne funkcije, selektor uvek vodi mečeve  u odelu.

  •  To je moja odluka. Od početka trenerske karijere započete u Nišu uvek sam u odelu. Mišljenja sam da ovaj posao moramo da cenimo i poštujemo. Odelo daje ozbiljnost celoj priči, a i lepo izgleda. Treneri u odelu se drugačije ponašaju na klupi. To bi trebalo da bude kodeks oblačenja. U Španiji je cela liga u odelu, u Italiji dosta kolega.

Da reprezentacija nikad više ne ostari

Uplanu je formiranje i mlade reprezentacije.

  • Bilo bi lepo da omladinska selekcija posle ima priliku da se dokazuje u timu od 20 ili  21 godinu. Bitnije od toga je da ti dečaci nađu seniorske klubove i nastave da se bave ozbiljno futsalom. Ključ mog stručnog štaba je da nikad više reprezentacija ne ostari. Da ne dođemo u sitaciju da imamo reprezentaciju od igrača sa 35, 36 godina i da nam to bude ključ reprezentacije. Kad dođe vreme bitno je da imamo za promenu već spremna dva, tri mlada igrača. Tako se polako i bezbolno pravi smena generacija.