Без толеранције на неозбиљности

Клуб малог фудбала Металац Колорадо нема обичај да се јавно оглашава поводом негативних утисака и процена појединаца на друштвеним мрежема, али због недавних коментара бившег играча Алексе Средојевића који могу довести у заблуду навијаче и поштоваоце клуба, тренер Иван Вуксановић, који је директно прозван у том посту, одлучио је да саопшти следеће:

“ – Мислим да бих као тренер требало да се обратим преко фацебоока поводом блаћења клуба од стране Средојевића. Обраћам се због публике коју наш клуб интрересује, која купује улазнице за мечеве, пошто видим да на њих овакви коментари остављају негативан траг. Средојевић је суспендован пошто је на мини припремама (које је Управа клуба организовала као мали подстрек за играче, како би се припремили за прволигашку сезону, издвојила финанасијска средства која за наш клуб нису мала), изашао на концерт у Врњачкој Бањи без дозволе, а пре концерта донео у собу пластичне флаше пива, зване ,,крмаче“, и тако у соби ометао саиграче који су спортисти и којима је потребан одмор. На те мини припреме је поведен, иако повређен, на моје одобравање; међутим, он је тамо имао друге планове што је и документовао на друштвеним мрежама снимцима из дискотеке уз коментаре ,,Гори Бања!“. Неком је горео паркет, неком кафана. На притиске чланова Упаве, добио је понуду да се врати у клуб после двомесечне суспензије изазване наведеним понашањем. Нисам се слагао са тим јер се није сетио ни да у међувремену упути извињење за своје поступке у Бањи. Ипак, пошто сам део клуба у коме учествује више људи својим радом, прихватио сам сугестију Управе и пружио му шансу да се врати. Није то прихватио и ту је стављена тачка на ову причу. Даље његове коментаре овим поводом нити ћу читати, нити коментарисати. Док сам ја тренер, неће бити део моје екипе. Њему желим све најбоље у даљој каријери, сигуран сам да ће наћи клуб по својој мери. Што се тиче других играча који више не играју за Металац Колорадо, рећи ћу следеће: Петровић Стефан је дечко који се пуно трудио, али посао који упоредо ради, ометао га је у напредовању. Да ли је незадовољан био минутажом, не знам, могуће је. Знам да му је проблем представљао тренинг пре одласка у трећу смену (коме и не би), али нажалост, то је наша тренутна реалност. За њега ће врата моје екипе увек бити отворена, он је велики борац. Живанић Јован студира и има обавезе на факултету. Моје замерке на његов рад тицале су се тога што летос није довољно тренирао у теретани са тенером кога је клуб платио, а за пар милановачких играча на које сам рачунао у првој лиги. Један тренинг седмично је ништа. Своје изостанке правдао је факултетом, што поштујем и сматрам да факултет мора да буде приоритет. За њега ће такође врата екипе бити отворена, он је одличан и васпитан дечко. За још неке играче од прошле сезоне проценио сам да су у годинама у којима се не може играти Прва футсал лига, да не могу тренирати на нивоу какав желим и захтевам. Што се тиче основе (костура) екипе из ГМ, слажем се да би требало да да постоји и покретањем рада млађе категорије то и јесте циљ према коме идемо. Ми као клуб немамо новац за више играча на плату, стан…, а у ГМ сада нема футсал играча који су обучени тактички и технички. Нама је циљ да најбоље из ГМ и Чачка (јер и из Чачка може да се тренира и путује) игра код нас. Млађа категорија је одлична ствар, врло добро напредују и можемо очекивати све више таквих играча из нашег града. Али Урошевићу, Росићу, Јеремићу, Луковицу…: ако будете пили пиво на припремама и ишли у кафане да слушате и гледате Цецу, Карлеушу, Ђанија или било коју другу музику, свеједно, ДОБИЈАТЕ ИСПИСНИЦЕ. Хоћу играче који желе да заиграју у репрезентацији, а тамо се стиже без пива, дискотека, и само са добрим тренинзима отпочетим на време (16 година је прави трен) и фанатизмом. У клубу сам 12 год, од оснивања, као донатор, волонтер, или уз минималне надокнаде, као и сви играчи. Својим фанатизмом дајем пример свим играчима, колико они раде, ја радим 3 пута више (да се разумемо, не умањујем њихове заслуге и труд, напротив). Сви на тренинг – и ја на тренинг. Сви кући на одмор – ја на анализу противника (или седам у ауто, одлазим да гледам противника). Ујутру сви кафа, спавање (част момцима који раде) – ја на припрему тренинга. Затим тренинг млађе селекције, па у Крагујевац на усавршавање, па утакмица млађих. ЗАШТО ТО? Да би ми играчи пили крамаче пива? Не, него зато што волим футсал, мој клуб и играче попут Николића, Миланковића, Вукашиновића, Максимовића… Због њих све, они то заслужују; због њих ћу и сутра (уторак) ићи у Врњачку Бању на предавање координатора за футсал испред ФСС-а, да бих нешто научио и пренео им та знања. Ићи ће и Вукашиновић и Урошевић како би имали прилику да покажу човеку којег је селектор Иванчић изабрао, да вреде и себе евентуално препоруче за неку репрезентативну селекцију. До сада сам, захваљујући оваквом залагању и преданости клубу и футсалу – као тренер који је “све покварио” како каже Средојевић – увео Металац Колорадо у Прву лигу са скором од 24 бобеде, 3 нерешена исхода и само једним поразом, и донео два пехара: за освојено прво место у Купу Западне Србије и прво место на табели Друге лиге. Поздрав за навијаче, појачаћемо се, гледаћете добар футсал и остаћемо у Првој лиги!”

Тренер Вуксановић Иван  – КМФ Металац Колорадо.