5 на 5 – Горан Иванчић: Није реално прво место у конкуренцији Шпаније

Податак да је трећепласирана репрезентација из наше, Групе Е у Елблагу, стекла епитет најбоље у свих седам и извадила визу за бараж за Европско првенство у Словенији 2018, најсликовитије илуструје: такмичење на обали Балтичког мора било је по снази за копље изнад осталих.

И ту, у конкуренцији Шпаније – актуелног првака Европе, Пољске – домаћина у родном месту свог селектора и Молдавије – аутсајдера, но представника чврсте совјетске школе, Србија је с две победе изборила високо друго место и пласирала се у септембарско доигравање.

За неподељен суд љубитеља чаробне игре на петопарцу од Пирота до Суботице: Горан Иванчић је успешно дебитовао у такмичарским утакмицама на месту селектора!

Новосађанин је мудро, зналачки, искуствено предводио Орлове, немерљиво утицавши да славодобитно рашире крила на Балтику и пошаљу сигнал у матицу – тек ћете од нас да гледате велика дела.

Футсал Србија, стога, у традиционалној рубрици „Пет на пет” доноси вам интервју, својеврсну шетњу главном рундом УЕФА квалификација, са стручњаком кадрим да наше наде претвори у реалност – учешће на шестом европском првенству!

1. Почетак квалификација какав се само пожелети може: златна премијера против Пољске (4:0)?

– Знали смо да ће одлучујући меч за друго место и корак ка Словенији да буде на старту, с домаћином. Услед тога: пре­ве­ли­ки при­ти­сак изазван про­ме­ном се­лек­то­ра, но­вим тимом, ве­ли­ким оче­ки­ва­њима. У комплетном саставу окупили смо се тек у недељу, припреме нисмо спровели сходно замислима. Да зло буде веће, има­ли смо про­блем с чак пе­то­ри­цом по­вре­ђе­них. Против Пољске није било прелепих потеза, али од­и­гра­ли смо так­тич­ки од­лич­но, ни­смо при­ми­ли гол од про­тив­ни­ка који је потом ремизирао са Шпа­ни­јом. Не заборавите, у генералци пред турнир Пољаци су чак шест пута затресли мрежу Бе­ло­ру­си­ји, не тако давно истоветним рафалом „частили” и Словенију и Белгију.

2. Отрежњење Орлова, чини се, од ривала од којег пораз најмање боли – Шпаније (0:6)?

– Мали, нехумани размак између првог и другог кола. Играчи су у суботу легли у два иза поноћи, већ у 15 часова, у недељу, играли са Шпанијом! Где је ту одмор? При­ми­ли смо го­ло­ве из ин­ди­ви­ду­ал­них гре­ша­ка, ло­ше од­и­гра­ли у на­па­ду. На по­лу­вре­ме­ну, код 0:3, до­го­во­ри­ли смо се и да се при­па­зи­мо кар­то­на, у опа­сно­сти да про­пу­сте меч с Мол­да­ви­јом би­ли су Рај­че­вић, Ак­сен­ти­је­вић и Пе­рић. Ма­ло пре­ви­сок ре­зул­тат, али заслужен. Нај­ве­ћу од­го­вор­ност сно­сим ја! Пробали смо неке ствари, у одбрани играли човека, не зону. Било је у дефанзиви и детаља за похвалу. Ал’ напред…

3. Конац дело краси и обезбеђен бараж: рапсодија против Молдавије (7:3)?

– Вра­тио се при­ти­сак, али… За разлику од сусрета с Пољском сви смо би­ли уве­ре­ни да Мол­да­ви­ја не­ма шта да тра­жи! Имали смо два да­на за припрему, „отво­ри­ли” утак­ми­цу ка­ко доликује. При вођству 6:0 пружио сам шансу свим играчима. Молдавија је у другом полувремену заиграла с петорицом у пољу, у том периоду нам и три пута затресла мрежу. Генерално, мо­же­мо да бу­де­мо пре­за­до­вољ­ни турниром у Пољској, ни­је би­ло ре­ал­но да у кон­ку­рен­ци­ји Шпа­ни­је оче­ку­је­мо пр­во ме­сто. Сви играчи су били одлични и допринели приближавању континенталној смотри. Милош Симић је постигао много голова, Марко Пршић после повреде представљао велико појачање, баш као што смо и најављивали. Нарочито бих похвалио ме­ди­цин­ски део еки­пе, др Александра Ри­ста­но­ви­ћа и фи­зи­о­те­ра­пе­у­та Драгана Ри­сто­ви­ћа, од­ра­ди­ли су сја­јан по­сао у опо­рав­ку игра­ча од по­вре­да и од на­по­ра из­ме­ђу утак­ми­ца на са­мом так­ми­че­њу.

4. Целокупан поглед на квалификације и, оно што љубитеље футсала у Србији највише занима, кога бисте волели у баражу?

– Да удовољимо најпре знатижељи… Ако мо­же, волео бих да у баражу из­бег­не­мо Хр­ват­ску, си­гур­но нај­ја­чу! Оста­ли? У пи­та­њу су ни­јан­се. Што се тиче квалификација, изненадио ме је реми Шпаније с Пољском, гледали смо тај меч, знам да домаћин нема квалитет да парира актуелном владару Европе. Најпријатније изненађење су Французи, мада сам и на конференцији за штампу после нашег пријатељског меча у Смедереву рекао да Триколори, сходно квалитету, не треба да играју претквалификације, с чим се сложио и Бојан Павићевић. Највећи трагичари су, без сумње, Финци, предвођени Мићом Мартићем и Душаном Матићем, због начина на који нису изборили пласман у бараж, а били су близу… Наравно, обратио сам пажњу и на репрезентације из окружења: Црногорци су овај пут дошли до завршне рунде, Босна и Херцеговина, такође, имала шта да покаже. Али…

5. Шта даље очекује репрезентацију и како видите будућност српског футсала?

– Имамо базу, до баража очекујем да проширимо конкуренцију са још четири – пет играча. Надам се да ћемо да организујемо и неке пријатељске утакмице. Проблем је што до сеп­тем­бра не­ма­мо за њих зва­нич­них УЕФА тер­ми­на. До са­да, по том пи­та­њу ни­смо на­и­ла­зи­ли на раз­у­ме­ва­ње упра­ве Еко­ном­ца. Пр­вен­ство се за­вр­ша­ва 10. ма­ја, про­ба­ће­мо по­сле то­га да оку­пи­мо игра­че из на­ше ли­ге. Што се тиче будућности, једва чекамо мај и међународни УЕФА турнир кадетских репрезентација чији смо организатори у Врњачкој Бањи. Недавно сам гледао и тренинге тих дечака, сјајна ствар, заиста. ФС Србије и координатор Бојан Павићевић изабрали су и одличан стручни штаб, на челу са Владимиром Пршом Јовановићем. Надам се да ћемо да бележимо успехе!