5 на 5 – Горан Иванчић: Није реално прво место у конкуренцији Шпаније
Податак да је трећепласирана репрезентација из наше, Групе Е у Елблагу, стекла епитет најбоље у свих седам и извадила визу за бараж за Европско првенство у Словенији 2018, најсликовитије илуструје: такмичење на обали Балтичког мора било је по снази за копље изнад осталих.
И ту, у конкуренцији Шпаније – актуелног првака Европе, Пољске – домаћина у родном месту свог селектора и Молдавије – аутсајдера, но представника чврсте совјетске школе, Србија је с две победе изборила високо друго место и пласирала се у септембарско доигравање.
За неподељен суд љубитеља чаробне игре на петопарцу од Пирота до Суботице: Горан Иванчић је успешно дебитовао у такмичарским утакмицама на месту селектора!
Новосађанин је мудро, зналачки, искуствено предводио Орлове, немерљиво утицавши да славодобитно рашире крила на Балтику и пошаљу сигнал у матицу – тек ћете од нас да гледате велика дела.
Футсал Србија, стога, у традиционалној рубрици „Пет на пет” доноси вам интервју, својеврсну шетњу главном рундом УЕФА квалификација, са стручњаком кадрим да наше наде претвори у реалност – учешће на шестом европском првенству!
1. Почетак квалификација какав се само пожелети може: златна премијера против Пољске (4:0)?
– Знали смо да ће одлучујући меч за друго место и корак ка Словенији да буде на старту, с домаћином. Услед тога: превелики притисак изазван променом селектора, новим тимом, великим очекивањима. У комплетном саставу окупили смо се тек у недељу, припреме нисмо спровели сходно замислима. Да зло буде веће, имали смо проблем с чак петорицом повређених. Против Пољске није било прелепих потеза, али одиграли смо тактички одлично, нисмо примили гол од противника који је потом ремизирао са Шпанијом. Не заборавите, у генералци пред турнир Пољаци су чак шест пута затресли мрежу Белорусији, не тако давно истоветним рафалом „частили” и Словенију и Белгију.
2. Отрежњење Орлова, чини се, од ривала од којег пораз најмање боли – Шпаније (0:6)?
– Мали, нехумани размак између првог и другог кола. Играчи су у суботу легли у два иза поноћи, већ у 15 часова, у недељу, играли са Шпанијом! Где је ту одмор? Примили смо голове из индивидуалних грешака, лоше одиграли у нападу. На полувремену, код 0:3, договорили смо се и да се припазимо картона, у опасности да пропусте меч с Молдавијом били су Рајчевић, Аксентијевић и Перић. Мало превисок резултат, али заслужен. Највећу одговорност сносим ја! Пробали смо неке ствари, у одбрани играли човека, не зону. Било је у дефанзиви и детаља за похвалу. Ал’ напред…
3. Конац дело краси и обезбеђен бараж: рапсодија против Молдавије (7:3)?
– Вратио се притисак, али… За разлику од сусрета с Пољском сви смо били уверени да Молдавија нема шта да тражи! Имали смо два дана за припрему, „отворили” утакмицу како доликује. При вођству 6:0 пружио сам шансу свим играчима. Молдавија је у другом полувремену заиграла с петорицом у пољу, у том периоду нам и три пута затресла мрежу. Генерално, можемо да будемо презадовољни турниром у Пољској, није било реално да у конкуренцији Шпаније очекујемо прво место. Сви играчи су били одлични и допринели приближавању континенталној смотри. Милош Симић је постигао много голова, Марко Пршић после повреде представљао велико појачање, баш као што смо и најављивали. Нарочито бих похвалио медицински део екипе, др Александра Ристановића и физиотерапеута Драгана Ристовића, одрадили су сјајан посао у опоравку играча од повреда и од напора између утакмица на самом такмичењу.
4. Целокупан поглед на квалификације и, оно што љубитеље футсала у Србији највише занима, кога бисте волели у баражу?
– Да удовољимо најпре знатижељи… Ако може, волео бих да у баражу избегнемо Хрватску, сигурно најјачу! Остали? У питању су нијансе. Што се тиче квалификација, изненадио ме је реми Шпаније с Пољском, гледали смо тај меч, знам да домаћин нема квалитет да парира актуелном владару Европе. Најпријатније изненађење су Французи, мада сам и на конференцији за штампу после нашег пријатељског меча у Смедереву рекао да Триколори, сходно квалитету, не треба да играју претквалификације, с чим се сложио и Бојан Павићевић. Највећи трагичари су, без сумње, Финци, предвођени Мићом Мартићем и Душаном Матићем, због начина на који нису изборили пласман у бараж, а били су близу… Наравно, обратио сам пажњу и на репрезентације из окружења: Црногорци су овај пут дошли до завршне рунде, Босна и Херцеговина, такође, имала шта да покаже. Али…

5. Шта даље очекује репрезентацију и како видите будућност српског футсала?
– Имамо базу, до баража очекујем да проширимо конкуренцију са још четири – пет играча. Надам се да ћемо да организујемо и неке пријатељске утакмице. Проблем је што до септембра немамо за њих званичних УЕФА термина. До сада, по том питању нисмо наилазили на разумевање управе Економца. Првенство се завршава 10. маја, пробаћемо после тога да окупимо играче из наше лиге. Што се тиче будућности, једва чекамо мај и међународни УЕФА турнир кадетских репрезентација чији смо организатори у Врњачкој Бањи. Недавно сам гледао и тренинге тих дечака, сјајна ствар, заиста. ФС Србије и координатор Бојан Павићевић изабрали су и одличан стручни штаб, на челу са Владимиром Пршом Јовановићем. Надам се да ћемо да бележимо успехе!