ПОСЛЕ ЕП У СЛОВЕНИЈИ: Нико као Рикардињо!

Португал је прошле недеље уздрмао устаљени поредак у футсалу. Попут доста пута цитиране реченице чувеног репрезентативца Енглеске Гарија Линекера о томе како је „фудбал игра у којој 22 одрасла мушкарца трче за лоптом и на крају увек побеђују Немци“, тако и футсалу одавно важи за Шпанију, уз повремену смену када изађе на светску сцену, захваљујући јужноамеричким селекцијама. Међутим, тако нису размишљали Португалци и квалитетом, али и великом упорношћу, оборили су великог ривала. Наравно, један силазак са трона не мења много у претходном погледу, али би могао да се испостави као најава неког другог поретка у годинама испред нас.

А, најзаслужнији за то, ако се издвајају појединци, свакако је Рикардињо. Имајући у виду све што је урадио у каријери, за значајан део љубитеља футсала би остао упамћен као најбољи свих времена и без титуле са националним тимом, али је у суботу увече и та прича завршена. У богатој ризници магичног Рикардиња сада стоји и медаља намењена прваку Европе, освојена против највећег ривала, у пуној дворани „Стожице“ у Љубљани. Такође, стајаће и да је други пут проглашен за најбољег играча ЕП, после признања из 2007. То су били дани када је у Порту до „Златне патике“, намењене најбољем стрелцу, стигао наш легендарни играч Предраг Рајић

 

Овај пут је Рикардињо потврдио потпуну доминацију освајањем трофеја и за најбољег играча и за најбољег стрелца, са седам голова. И, оно што је, такође, веома битно када се говори о месту у вечности овог спорта, публика је потврдила колико га воли и ужива у његовим мајсторијама. Уосталом, тако је и због његовог става, односа према обожаваоцима, стрпљивошћу када год је потребно да се подели аутограм, фотографише… Тако су га овацијама испратили и у Љубљани, када су његово име скандирали навијачи оба национална тима у тренуцима када се повредио током продужетака. Уосталом, добро памти и овације које је доживео у Београду, из којег је остао и онај чувени потез и гол против нашег националног тима.

 

Тада, против репрезентације Србије, тај погодак није био довољан да се савлада домаћин (1:3), па их је пут у четвртфиналу одвео на Шпанију (2:6). Трпео је ударце и на шампионатима Европе пре тог, почевши од Порта 2007. На домаћем терену је највећи ривал био бољи у полуфиналу на пенале – и то пошто се вратио са 0:2 у завршници… Редовно је Црвена фурија излазила као победник, уз пет ремија и тек један тријумф Португалаца из 26 сусрета пре овог финала, у пријатељској утакмици средином прошле деценије. Наплата дугова је организована у Љубљани, иако поново Шпанија није пала после 40 минута. Мада, то никога у Португалу не интересује…

Шпанија је једина репрезентација која има медаље са свих 11 ЕП – седам златних и по две сребрне и бронзане. Такође, то је једини национални тим пре Португала који је у исто време био најбољи на континенту у фудбалу и футсалу (од 2008. до 2014. и од фебруара до јула 2016. године).

За Рикардиња је најважније то што је коначно узео медаљу са националним тимом (није играо у Мађарској 2010, када је Шпанија победила Португал у финалу резултатом 4:2) – и то најсјајнију, много битније од свих појединачних признања. Придружио је то одличје бројним трофејима које је сакупио на домаћој и европској сцени са Бенфиком и Интер Мовистаром, као и онима из Јапана, из времена када је носио дрес Нагоје. Имајући у виду учинак у Љубљани и велике могућности на клупском нивоу у наставку године, највећи је фаворит да и 2018. заврши као најбољи играч света, што је био и у претходне четири године, као и 2010. Такође, међу појединачним трофејима издваја се и онај са Светског првенства у Колумбији 2016, када је био најбољи стрелац (у баражу за то такмичење Португалци су савладали Србију).

У Словенији је Рикардињо један рекорд оборио већ у четвртфиналу, а додатно га учврстио голом у финалу, па сада има укупно 22 поготка на финалним турнирима. Иначе, тај његов гол, последњи који је дао у „Стожицама“, најбржи је у финалима икада. А, сигурно не најзначајнији, али најатрактивнији на овом ЕП уписао је у групној фази против Румуније.

 

Готово да нема шта да се приговори тријумфу Португалаца. Док је још „свеже памћење“, неко ће говорити о повицима на судије руских играча у завршници полуфинала, али нико не може да оспори да су заслужили да се нађу на врху. У прилог Португалаца иде и то да су били најатрактивнија екипа на турниру и убедљиво најефикаснија са 23 гола (Румунија – 4:1, Украјина – 5:3, Азербејџан – 8:1, Русија – 3:2 и Шпанија – 3:2 после продужетака). Доминирали су и појединачно, па је тако, после Рикардиња, најбољег играча и стрелца, други голгетер турнира Бруно Коељо са шест голова (дао је укупно 11 рачунајући и квалификације, по чему је најуспешнији), док је „Бронзана патика“ Рус Едер Лима. Први асистент турнира је Казахстанац Даглас Жуниор, пошто је уписао седам завршних додавања.


НАЈЕФИКАСНИЈИ ИГРАЧИ ЕП

Завршни турнири: Рикардињо (Португал) 22 гола, Константин Јеременко (Русија) 20, Едер Лима (Русија) 17…
Квалификације и завршни турнири: Константин Јеременко (Русија) 44 гола, Серхиј Коридзе (Украјина) 39, Флорин Матеи (Румунија) 36, Игор Москвичов (Украјина), Рикардињо (Португал) 32…


Нажалост, следеће ЕП је тек за четири године, пошто је УЕФА променила календар такмичења. Тада ћемо гледати 16 најбољих репрезентација на финалном турниру. Надамо се да ће Рикардињо бити актер и тог такмичења. а прилика за нову магију биће и пре тога. Можемо само да му пожелимо да још доста година показује зашто је футсал посебан. И овако му је тек 32.

До тада, уживајте у низу његових потеза са овогодишњег Европског првенства у Словенији, на којем је наш национални тим заустављен у четвртфиналу.


РИКАРДИЊО У БРОЈКАМА

Репрезентација Португала – 158 утакмица/135 голова 
УЕФА футсал ЕП: 21 утакмица/22 гола
УЕФА футсал ЕП квалификације и завршни турнири: 33 утакмице/32 гола
УЕФА футсал ЕП медаље: златна 2018. године
УЕФА футсал ЕП појединачна признања: најбољи играч 2007. и 2018. године, најбољи стрелац 2016. (поделио прво место, припала му је „Бронзана патика“) и 2018. године
ФИФА футсал СП: 12 утакмица/19 голова
ФИФА футсал СП квалификације и завршни турнири: 30 утакмица/33 гола
ФИФА футсал СП појединачна признања: „Бронзана лопта“ 2012. и „Златна патика“ 2016. године

Најзначајнији клупски успеси
УЕФА футсал куп шампион: 2010. (Бенфика) и 2017. године (Интер Мовистар)
Првак Португала: 2005, 2007, 2008, 2009. и 2012. године (Бенфика)
Шампион Јапана: 2011. и 2013. године (Нагоја)
Првак Шпаније: 2014, 2015, 2016. и 2017. године (Интер Мовистар)

Најзначајније појединачно признање
Најбољи играч света у избору портала “Футсал планета” (www.futsalplanet.com): 2010, 2014, 2015, 2016. и 2017. године


(Насловна фотографија: репрезентативци Португала на пријему код председника те државе Марсела Ребела де Соузе – извор: instagram.com/ricardinho10oficial)