Tragovi – Na današnji dan: Rađanje šampionskog Marba i slavni Konjarnik

Majstorije Predraga Rajića, magija na golu Predraga Brzakovića, kapitenska traka na ruci Milana Bogdanovića, koji je odmenio lidera Bojana Pavićevića, danas prvog čoveka srpskog futsala, zbog toga što je pocrveneo u prvoj utakmici finala plej-ofa te, po mnogo čemu sudbonosne, sezone 2003/2004…

Naravno, tu nije kraj, tek je početak spiska imena majstora ove igre, koji su se te večeri, pre tačno 16 godina, našli na parketu dvorane „Šumice“. Sa jedne strane, u dresu Marba, bili su i Šošo, Pržulj, Čanak, Borojević, Tofoski, Miščević, Nikolić i Rakićević, na klupi Dejan Knežević sa stručnim štabom, koje je sve budno motrila legenda Mungosa Dragan Milačić Kenedi, kao i tadašnji prvi čovek kluba Dragan Ivašković. Sa druge strane, ambiciozni Konjarnik, sa snažnim dodatkom Protekta, kojem je posebnu sigurnost na golu u tom periodu davao Negomir Trmčić, saigrače predvodio Miloš Alilović, pored kojih su u protokolu bili i čuveni dvojac iz Crne Gore ĆetkovićBojanović, zatim Milenović, Savić, Dinić, Smiljanić, Višnjić, Milanović i Pejčić, kao i niški virtouz Zoran Benić, koji nije mogao na teren zbog povrede – i pored velike želje. Trener gostiju te večeri je bio Dragan Savić, a u klubu, kao i svih ovih godina, najprepoznatljivije ime ovog sportskog kolektiva – Zoran Žigić.

U ligaškom delu takmičenja Marbo je pobedio Konjarnik u gostima 2:1, a kod kuće 4:1.

Davno to beše, puna četiri olimpijska ciklusa prođoše od tada, ali posetioci ove stranice, koji su imali prilike da gledaju ne samo tu utakmicu, nego spektakl i u prvom finalnom susretu, takođe pred punim tribinama, sigurno su dobro zapamtili imena. Taj finalni dvomeč je bio sudar dve ideje, velike nade, želje da se ovlada domaćom scenom. Iza su ostavljeni rivali iz Crne Gore, u polufinalu plej – ofa, Municipijum iz Pljevalja i Balestra iz Nikšića, pa je dvostruki beogradski spektakl mogao da počne. Prvi susret je odigran u dvorani na Banjici, gde su strelci bili su Milenović i Rajić (autogol) za Konjarnik, a pre njih Miščević za Marbo (2:1).

U prvoj utakmici je bilo uzbuđenja do poslednjeg zvuka sirene, o čemu govori i izveštaj iskusnog novinara „Sportskog žurnala“ Slobe Nikolića, dugogodišnjeg hroničara događaja sa beogradskih terena: „Poslednjih minut i po podiglo je gledaoce na noge. Dosuđen je šesti prekršaj za Konjarnik i to je bila prilika Marba da sa penala, sa deset metara, izjednači rezultat, Šošo je pogodio stativu. Na isteku trećeg derbija u sezoni, Pavićević je kao poslednji igrač srušio Bojanovića, bio je to drugi žuti karton i usledilo je isključenje. Ćetković je šutirao sa deset metara pravo u Brzakovića“.

To je bio period kada se, bez dileme, najbolji futsal na prostoru Srbije i Crne Gore, a i šire, igrao u Beogradu. Tada je nastajala dinastija Marba i, ujedno, to je bilo vreme najvećih uspeha Konjarnika, a kulminacija tog rivalstva dogodila se upravo na današnji dan – 5. juna 2004. godine. Konjarnik je stigao u pune „Šumice“ sa golom viška i velikom nadom, koja je trajala sve do poslednje četvrtine utakmice, pošto je do tada jedini precizan bio Rajić. Međutim, kada je isti igrač pogodio ponovo, u 32. minutu, ubrzo zatim i Čanak i Bogdanović, posebno motivisan te večeri, spasa više nije bilo. Do kraja utakmice viđen je još po jedan gol na obe strane (Višnjić za goste, pa onda ponovo Zoran Čanak za domaćina, za 5:1), pre nego što je počelo veliko slavlje Marba. Prethodno, viđena su i tri isključenja aktera sa klupa.

Da, te večeri u Beogradu rodio se šampionski Marbo, koji je potom osvojio još tri titule zaredom, u međuvremenu postao i prepoznatljivo ime na međunarodnoj sceni, gde je možda mogao i do tog, po srpske klubove, „fantomskog“ polufinala UEFA futsal kupa (današnje UEFA futsal lige šampiona), imajući u vidu da je i danas ta faza takmičenja ostala nedosanjani san. Svakako da će u posebnom pamćenju ostati turnir u „Pioniru“ sa tada aktuelnim prvakom Evrope Šarlroom, Dinamom iz Moskve i Šahtjorom iz Donjecka (2005/2006), a sezonu pre te je na Banjici gostovao i kultni španski klub Intervju Bumerang… I ne samo to, deo tih aktera je potom učestvovao i u velikim uspesima Orlova, koji su se pozicionirali veoma visoko na evropskoj i svetskoj sceni u poslednjih skoro deceniju i po.

Kada je reč o učesnicima tog duela, poslednje šampionske uspehe su ostvarili Predrag Rajić, koji je ovih dana postao prvak Bosne i Hercegovine sa Salinesom, gde je u stručnom štabu i Zoran Rakićević, još jedan od aktera susreta iz 2004. godine, kao i Miloš Alilović. Nekadašnji predvodnik Konjarnika nije podigao šampionski pehar kao igrač, ali je upisao dve titule prvaka kao trener – sa Kolubarom 2009. i nedavno sa Crvenom zvezdom, pa je tako jedini stručnjak koji se „umešao“ u eru Ekonomca, koja traje od 2008. godine.

A gde su ti klubovi danas? Nažalost, Marba nema, odavno je nestao sa futsal scene, dok se Konjarnik, posle godina tavorenja, vratio u elitni rang takmičenja. Tu je i Zoran Žigić, naravno. Da li sa „nekim novim klincima“ ima snage da podseti na stare dane slave saznaćemo u godinama ispred nas.

Izveštaj „Sportskog žurnala“ sa druge utakmice finala plej-ofa

(Foto: isečak iz, sada nažalost ugašenog, Dnevnog sportskog lista „Sport“, koji je tih godina redovno izveštavao sa futsal utakmica na našim prostorima, sa fotografijom poznatog fotoreportera Aleksandra Đorovića)